Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса! Алекса, шта си то учинио?... О, мој несрећни љубавниче! Моја крвава заштитио!...
Не знаш каква је то милина у овакој мрачној гори дочекати први зрачак румене зоре! Човеку као да нешто одлане; дисање му је слободније, лице ведрије, па и сам коњ уздигне главу више, зарже и
Ох, и ја сам видео то цвеће; видео сам њих двоје како румене, како им груди задрхташе; видео сам оно о чему сам, можда, у младости сањао... Гледао сам љубав!...
лаката, а оне беле ручице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би да су изрезане од карарског мермера, у који је Канова¹ и румене крви помешао; а кроз танку кошуљицу виде се најдивније форме округлих прсију.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје... Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна... Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!...
Срце му залупа од бола. — Баш смо ти уде среће! — рече. Она ништа не одговори... Али он виде како јој поигравају румене уснице. — Не да нам бог!... Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!... Мени букну образи само кад те видим!...
Што њој учиниш, мени си учинила!... Хоћеш ли? — Хоћу! — смешкала се она. А он јој пољуби румене усне. — Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!... Као да видим и бога и анђеле његове!... Само тако!... Слушај ме добро!..
Црњански, Милош - Сеобе 2
А и његова рука, на сабљи, била је бледа, као од воска. Међутим, ноздре су му биле румене и као да је дахтао од љутине. Чинило се као да хоће нешто да каже.
Девојчице, у годинама у којима је била и Божичева кћи, пролазиле су и стајале, у свету Исаковича, бледе, или румене, али неме и стидљиве, а ни један од тих официра није наваљивао на те будуће жене.
Вишњевски је био младолик у лицу, леп, румених образа, а зачудо лепо очуваних, бисерних, зуба. Имао је необично румене усне. Крупне, светле, црне очи. Коса му је била везана, по францески, у кику, напудровану, повезану, црним шепутима.
Анине црне очи су, то јутро, гореле, грозничаво, а усне јој нису биле, као у калуђерица, бледе, бескрвне, него румене, поднадуле, као у страсних жена, после ноћи проведене у мушком загрљају.
жене, које су га дочекале, пред кућом, клањајући, виде да је то неки миран и питом свет – људи крупни, високи, а жене румене.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јутрос рано пре румене зоре Гојко беле оставио дворе. До оружа и срдашца свога Он не крену друга ниједнога. Да лов лови, у горицу зађе,
57. Ја јој видим косе расплетене По лабудни пловити рамени, Румен-усне, образе румене, Видим снежни њезин врат милени, Очи благо на ме упраљене, Очи доле говориду мене: Живи сретно, па не тужи више —
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ех! — нехотице, изненада полети јој усклик из дна груди. И брзо се сагиње да сакрије радост и као крв румене образе. — Немој, Стојане! Хајде да се ради. — Не, не... — муца он. И остраг, испод пазуха, хвата је и стиска...
Заобишла и стала ту. Чека ме. Наслонила се леђима о стабло и рукама се придржава за гране. Побледела, само јој усне румене и набрекле. — Што се љутиш на мене? Не љути се, жива ти мајка!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Дарак, усне састављене, кô карике две румене, свет нек види каквим стоји веригама да се споји. ГОСПОЂИЦИ Л. Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У пећи ватра пуцка ли пуцка, румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на вука рогатог личе.
а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, изићи мало, сада си сам, пуна је торба да ти је дам.“ „Пшеница! Ура!
ето, споља — Лисац се јави: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, пуна је торба да ти је дам, изиђи мало, сада си сам.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и нема, дубока тама Доводи
им, ево, сви; Ту се јури, трчи, ради, Од песама поље ври — У захлађу доле, усред густе сенке, Поређане висе румене евенке, Па те чисто маме: Ходи амо, ходи! Та овако грожђе само овде роди!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
остале установе пуне млека и за лишће што живи од хлорофила морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под каменом негом и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Непријатељ је ту, њоме обавијен, и тамо га треба тражити. Сунце се помаљало и ветар је ћарлијао. Купине су биле румене, маслачак отварао цветне главице, а на врховима травки блистала се роса као суза. Све је будило пријатна осећања...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку. И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...
Браћо!... Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа. А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене. Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене.
Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене. Печате устава и права, закона и штатута, привилегија хиљаду пута, обећања и
Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај. Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене. Не бацамо децу у звездан бескрај.
УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко. Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни
Она ми се чини једина чиста и поносна судбина мушка. А икона се блиста. И ко румене очи, вино што бела рука точи, задиру ми у груди дојке беле, са ранама сред врха нага Богородице твоје.
“ ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ Да ли знаш још наше ноћи будне кад су у јоргована румене сенке кад је таван као жудне небу уперене очи? Да ли си осетила да свуд то боли не само код нас: бити млад.
Брод пред нама изишао је пре нас и сад савија, оставив за собом узбуркани, пенушави траг таласа. Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас.
Зид је био тек окречен, бео као овај чаршав, по коме су прснуле румене мрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог. Господо, прву чашу у славу друга мог.
Зид је био тек окречен, бео као овај чаршав, по коме су прснуле румене мрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог. Господо, прву чашу у славу друга мог.
Плава мора, и далека острва, која не познајем, румене биљке и корали, којих сам се сетио ваљда из земљописа, једнако су ми се јављали у мислима.
Хиљаде, милиони! Помислих: како ли ће ме дочекати мој завичај? Трешње су сад свакако већ румене, а села су сад весела. Гле, како су и боје, чак тамо до звезда, исте, и у трешања, и у корала!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Заспало је... Врела суза мајчина паде му на румене обрашчиће и оно је не осети, само мрдну крајем устанца и удуби се у тврд, невин сан....
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене. Све им се допадају, али највише Азија. За символ Азије највише замичу очи сељацима.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки до несе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге. Затим пође испред Софке да јој отвори врата. Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.
опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И они су га напуштали зими. Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде. Јагоде се румене Кано ружа у мене; Јагоде су слатке, Јеле би и патке; Гле, како су зинуле, Не би л’ коју скинуле! 4.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она се нагло тргла, устала из корита, жестоко се истрљала ланеним убрусом, који је по телу остављао румене, праменасте трагове.
— Видимо! Дуго се румене отворена уста. — Их, тако је мали, па ћемо да изгинемо за њега — уздахну гласно, у тренутној Тишини, неко од селака.
Као танак лед пуцкарала је детелина. Сунце се спуштало у румене куле облака. „Боље је да се сено пласти ујутру, кад падне роса.
„Не знам“, одговорила је она. отегнуто. „И не треба да знаш! Осетио је њен осмех и у мраку видео румене десни изнад ретких, крупних зуба. „Гледај свој посао и не кели се стално као да си кошуљу умокрила.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен. Према нему су расле румене гране корала, а крај највеће од њих стајала је Златна краба и гледала га.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Она га у небо диже, дајућ' му криоца своја... Музо! Хајдемо њојзи, јер то је сестрица твоја. В. Илић XЦВИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.
Копрена дубоког мира Увија поља у равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ; - и нема, дубока тама Доводи бајну
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Принцеза погледа захвално на свога оца, а њена маћеха стисну бесно своје румене усне. Тако постаде Аристархос преко ноћи славан човек.
Коперник га погледа испитивачким погледом, па прегледа лекарски. Његов пацијент беше стасит, јак и гојазан, имађаше румене образе и још руменији нос; било му беше снажно али правилно. „Да ли се, пречасни, не храните можда исувише обилно?
“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!“ „Ја сам лопов Алија!“, гракнуше дечица. Дарвин помилова њихове румене обрашчиће, весело се насмеши, па рече: „А сада ћете ми, драги моји, дозволити да вам отмем вашег учитеља; хтео бих да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
жн... Вхн... жн... неуморнога контрабаса, чији су звуци, са оним усклицима, а на завејане капије кућа, измамљивали румене девојке огрнуте шаловима.
И старац се стресе па настави: — Покажи, Алија, кад онуда прођете. У кућици сахранили смо младенце, малочас бујне, румене, пуне живота.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
су титрале жижаве завјесе мушица, а сухи бијели камени прагови жедни од сунца, заштрапани цијеђом, брзо су упијали румене капљице које су нагло модриле.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Чарнојевић дослућује нови смисао људског постојања: „Осећао је: да је његов живот само румене једне биљке ради, на Суматри. И смешио се мирно”.
Онда и зато што се појединости које помиње Чарнојевић (небо, далеки предели, румене биљке, корали) толико често појављују у Рајићевом приповедању да добијају вредност лајтмотива.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Деда с мајком поглéдаху На нас двоје, на румене, Поглéдасмо и ми горе На седину глава им. Њине мисли враћале се У прошлости румен златну, Наше мисли отисле се
Краков, Станислав - КРИЛА
Кравио их је само дим из лула. За Чеганом је сунце залазило. Шумом обрасле ивице биле су румене са дрхтавим ореолом злата. Златни одблесак пливао је још по језеру, које се увлачило у влажну сенку.
Под провидном туником њене власи сијале се као златно руно из Колхиде. Била је горда на своје две румене брадавице. У кући је грозно дречао гласовир сав разглављен као жене после војничких оргија. Фиве—о—цлоцк.
Преплашено су клепетали митраљези. Падали су аероплани кроз румене облаке у пламенима над Изонцом, и за њима су стајале у зраку дуга права повесма дима као над жртвеницима праведника.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје? Видиш, видим, све већ знадеш, Издају те сјајне очи, Издаје те ова румен, Ова суза то сведочи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал' ми жао остаде, И жалићу до гроба, Ђе ти очи не згледах, Образах ли јаготке. Трепавице т' дугачке Прекриле их румене, Обрвам, си узвила Кано млада Сарајка.
Рек’о б’ да гледиш два тек развита пупољка, Ружице беле један, румене руже други. Има људи којим’ у души ружа је бела; За румену ћу ти ја сваки пут душу дати.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
очи немо у мрак тону, Пуне топлог сна су, велом обвијене, Примицале, пуне мириса и нара, Робињице топле, босе и румене.
Кроз векове смо крв нештедно лили: Још ангорске су пољане румене И кланци Карста, што су крв нам пили: Једренске сени, стидом обливене, Панонске кличу ране затрвене.
Ћипико, Иво - Пауци
Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сневао сам премалеће, Снове шарене, Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене. Сури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином. Свет изумро.
И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' И то губи се брзо, И сан лагано пада... 1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока тама Доводи бајну
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из ружичастог плашта Сунчева сукљају у вис рубински водоскоци, онакви као онај у Женеви, и распрскавају се у висини у румене облаке. Тај призор не губи своје величанство ни када се погледа кроз научне наочари.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже. И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Млада госпођа Олга добила је о рођендану брилијантске бутоне и задела их је у румене ушне рупице. Ви дођете да јој честитате дан, а она у разговору окреће вам час једну час другу страну профила, нећете
било питање да целокупна влада прескочи плот Милоша пекара и да му из баште покраде трешње, које су већ биле зреле, румене и тако сочне да би примамиле и сваку другу владу, — Давид Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У заклону једне стене седи изнемогао војник. Образи му упали, али јагодице румене, види се да је у грозници. Тешко дише и гледа мутним очима. Нити га ко шта пита, нити, грешник, он шта тражи.
Онда се с напором дижу и тешком муком ослањају на рањаве ноге. Окружени овако плаветнилом мора и гледајући румене и снажне морнаре у чистим оделима, наши су се готово стидљиво И бојажљиво прибијали у крај.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сањати, сањати, о, слушати да се из самог дна смрти пење Тај већ давно заостали пољубац за усне њине румене. Прећи и ова расветљења, прећи и ово горење... У онај час, у ком се чује и крв и лишће како пада.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! Хахаха!“ смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено.
поклопцу једне седефли-кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса“), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.