Употреба речи руменије у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

каквога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: не знаш чије је лице руменије, чије ли је око веселије; а твој ће отац задовољно рећи: — Маро! Данас је Божић, Маро!...

А Стојна се задовољно смешила на њега; лице јој дође руменије, црне јој очи севаху од узбуђености, груди су јој се таласале...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— рече Алекса. И заиста! Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а боље нарасле.« — А сваки поп чудо што воли крофне!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... Опет смо се виђали и то сваки дан.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

На истоку све руменије. Мало још, па се просуше по небу први млазеви сунчаних зракова, од чега се обоји цела околина, и по небу засја чисто,

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име дати, Нит их могу песмом звати, Што ће ноћи, У

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности