Јакшић, Ђура - ПРОЗА
босијок и ружу. — А ја, видиш, имам још једно цвеће које волим. И он је упро своје велике сјајне очи у њено румено лице.
Она клону, баш као румено цвеће на жаркој припеци; а кад је погледала горе у Милисава, на дугим трепавицама сијале су јој сузе слаткога усхићења.
— Господо судије! Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке? Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би пашће.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак. Лице румено као јабука, а власи седе као руно. У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља.
Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице... Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... Тако су пролазили дани...
— У Црну Бару... Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... Сунце се појави велико, сјајно и румено. Заврзан скиде капу и прекрсти се: — Боже помози! — рече он. Сви учинише то исто.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо далеко горело у страсној ватри чежње, дрхти у његовим снажним рукама па је,
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад се – заборавивши да је малопре хтео да је отера – сажалио на ту, као одсечену, главу, на то лице румено од крви, која јој је јурила у главу, она крикну.
Био је то човек зашао у године, али румен, глават, са лицем, какво имају, обично, под старост, гвожђари и ковачи. Румено, опаљено, носато, са чекињастом брадом, на образима, са закрвављеним очима, са кожном капом на глави.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁹⁴ „Ваља се“, такође, да се трудница макар једном причести, да би дете било „здраво и румено“.⁹⁵ А ако је док једе гледа куче или маче, ваља се да им она баци по залогај, да не би родила „пресмакче“ (недоношче).
Ваља се да га задоји румена жена, да би и оно било румено, односно здраво. Када жена први пут подоји дете, ваља да му метне у уста памука, да би било мирне и крепке ћуди.
соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде румено и здраво) и ракија — од пића.
добар сточар. У Заплању, када донесу дете с крштења, прво га „изнесу на сунце и запоје га вином да би свакад било румено кад у дружину изађе“.⁷³ Дете се крсти пре подне, а у подне се прави свечани ручак.
⁴⁷ Вода од купања просипа се на корен шипка, да би и дете било румено (здраво) као и плод шипка. У Хомољу, у воду стављају босиљак, цвет од чубра и каравиол — биљке које имају јаку
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ти јој лице бело Виде и румено, И још вито тело И то око њено. Очи јој вељау Да менека чека, И да је у страу За мене далека.
“ А мој побре, ала ти се жари, Ал' се кува, ала ти се вари, Ал' се врти крај огња пециво, Ал' се спрема то румено пиво.
“ А мој побре, ала ти се жари, Ал' се кува, ала ти се вари, Ал' се врти крај огња пециво, Ал' се спрема то румено пиво!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
доба збаци мантије, заврти гумна, чавком загракће, отвори широм црне капије и пусти коло браће разбраће, коло румено! - Што не огране Слово једино усред осаме!... Гргољи пољем божур-кланица. Празни се Месец: шупља му здела.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И све то што се пружа пред очима наших до шљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече! По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна
И то вече, које сам био навикао да буде завејано и мрачно, пуно кандила, расипало се овде, сјајно и румено, из пристаништа, пуног непомичних, олупаних, поцрнелих оклопњача, над којима се превијао, преко огромних зидина старе
Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава. Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен.
Прелазим руком по челу, и лежем на стену, из које тече нешто румено, као крв. Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних витких тела, голих као богови, меша се у маглу, која нас
Вас на чијим је коленима живот издахно збуњен, уморан; за вас ја имам румено море и један осмех суморан. Не, неће љубав, ни младост, више помиловати нам груди; Име ће, дах ће, суза ће
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И док још беше орна и нова, Исписах њоме многа слова. Срце, срце је било њено Масно, и сјајно и румено: Та оловка је знала да пише — Истроших је, и никад више.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Фатима је струком дивота, очи су јој двије звијезде, лице јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима каткад сијева сњежна
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ој, не знам је тешит', Срце ми је стена, Лепше ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој
ми је стена, Лепше ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој пелен пеленче!
вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лице му беше румено, обријано и младалачко, коса бела као снег, но још пуна, поглед свеж, држање управно, у колико му то дозвољаваше
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кошуља се плавила, а широке радничке панталоне биле су испрскане свима бојама као палета; лице му било округло, румено, коса густа, коврџава, израз мио, потпуне безбрижности и детињске чедности.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најприје ће се, сабласно полако и нечујно, спустити квака, затим ће се кроз процјеп помолити румено насмијешено лице какве обртничке супруге.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Необично је личио на св. Саву на икони у нашој цркви у Идвору. Исти снежни праменови косе, румено лице и блажен поглед који је зрачио из два сјајна плава ока.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
без смисла”, а одмах затим - у наредном пасусу - изјављује да „мало људи тако слатко и мирно живе као ја”, јер јесење румено и жуто дрвеће „има на мене исто толико утицаја као на Хафиса вино“.
Краков, Станислав - КРИЛА
За гранатом буквом погинуо је кувар Цоња, који је у многоме замењивао жену на фронту. Имао је румено лице, и меко се осмехивао.
У селу се јуначили певци и посилни из ескадриле дирао румено, босо девојче. Сергије је радио на апарату. Хука се мотора удвојила, авиони се затресли, и један за другим полетели
Напред на рововима су пушке клепетале. XВ РАСТАНАК Пењали се стрмим, неравним улицама ка горњем граду. Свуда се румено и жуто лишће платана смејало над њима. На малим трговима звиждукале су чесмице, а шедрвани су певали хучно, једнолико.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице, златне витице И миран поглед дýге пријатне, И све те твоје дражи чудесне Будзашта нуди гадним Турцима За
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена. То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана.
То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана. Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!
Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути. Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(»да би дете било румено«, ЗНЖОЈС, 7, 186). Ј. се употребљује и у дивинацији, нарочито љубавној. Према томе да ли је (»домаћа«) бадњиданска ј.
Ћипико, Иво - Пауци
— рече Иво узбуђен и силом се насмеје. И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. — Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. — Да ти нешто речем!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Том приликом нас је задивила нарочито ова слика: из средине румено осветљеног дела језерове површине избијао је и пењао се у вис млаз воде, интензивно црвене боје.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ти јој лице бело Виде и румено, И још вити тело И то око њено. Очи јој вељау Да менена чека, И да је у страу За мене далека.
ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено. Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре.