Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
живописац брадоња насликао дједа Раду као светитеља (са строгом брадом и небеским ореолом око главе), а ево ти једног руменог предвечерја брата Саве, дједовог рођака, па ће ти, одмах с друма, право на наш арман (гумно) гдје су левентовали
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог. На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Певаће ти: да сам ја љубио јесен, а не твоје страсти, ни чланке твоје голе, но стисак грања руменог увенулог. А кад те за мном срце заболи: загрли и љуби грану што вене.
Сви ходају на палуби горе‑доле и ћуте. Мотор лупа као срце. По води као да почиње да трепери мешавина руменог злата и сребра. Брод као да стоји. Онај други љуља се као сенка, недалеко од нашег.
Пијем у славу онога дана кад је доведен. Пијем у славу папира руменог што су га читали војсци, победоносној, насред болнице. Речима којима се претило смрћу батаљонима Банаћана.
Огромни вали падају на стене и увале, које грме. Некад, једног ведрог руменог дана, пре хиљаду година, можда су одавде пошле дуге, јонске лађе, са црвеним једрима, са великим, светим знаком на
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје! Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо? Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
О лепоти јој песме причају — Али и мудрост онде станује С кротошћу где се скромна невиност На јагодицам’ лица руменог У заједници сјајној целују; Та кротост срца и душе њене Љубављу мени душу занесе.