Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци... Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...