Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али су неке њихове групе у ово време одлазиле у Румунију. Пред крај XИX века, угледајући се на велика европска исељавања, печалбари из централног типа иду у великим масама у
Тек су у новије време постали „печалбари“ и иду у Румунију, у Бугарску и у Србију, а у најновије време још и у Америку. Добро развијени, јако кошчати, поглавито су земљорадници.
Највише их је било у печалби у Србији; има их који су одлазили у Румунију, врло мало у Бугарску. Сви су надахнути родољубивим осећањима средине у којој су живели.
Има их који остану у иностранству и више се не враћају. Печалбари ове групе иду по свима балканским земљама: у Румунију, у Србију, у Бугарску и у Цариград; иду чак у Малу Азију, у Мисир, а у новије време и у Америку.
година почела печалба увелико, и сада нема села, готово ни куће, из којих мушкиње не иде у печалбу: у Србију, у Румунију, у Бугарску, а последњих двадесетак година и у Америку. Откуда печалба једној овако плодној области?
Али се развила и печалба. Одају се свима радовима, нарочито зидарству. Иду у Румунију, Бугарску, Србију, последњих деценија и у Америку. Услед тога има све више угодности по селима.
Чак је још и у почетку XИX века прота Матеја Ненадовић, пролазећи кроз Румунију на путу за Русију, налазио Србе пореклом из Ужица и Краљева у Фочанима у Молдавији.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Зашто би се дакле Румунија упуштала у опасан рат с Турском од које нема шта више добијати? То је невеповатно, и на Румунију не можемо рачунати. Грчка је на нас љута за 1867 г. што је Србија није помагала у критском устанку.