Употреба речи рупчаге у књижевним делима


Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви. Кукњава, стењање, котрљање, јечање по стрмој обали оне грдне рупчаге. Би се заклео човек да нико жив, а камоли здрав и читав, изићи не може из тог амбиса. Али тврд је човечији живот.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра и на сметлишта. Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

је кроз Гај као поплашено ждријебе, али му се од страха све чинило да он то још увијек стоји у мјесту, крај страшне рупчаге, а дрвеће шашаво јури крај њега, проскакују испод њега жбунови, налијеће и шиба га љесково пруће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности