Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Будући да смо Немца у почетку молили да нас прими, пак не хтеде, треба да пошљемо и Руса тражимо. Он је наш јединоверни и једино кровни, он ће нама помоћи. У месецу јулију (1804.
зидина, развалина или гомила камења од цркве и монастира, и кажемо да су то све Турци сад поразоравали, да би со тим Руса на већи гњев подигли и ражалили, да за толике цркве освету учини.
„Хај, хај, да хоћете само поћи, сад би вас ја собом у Париз водио, пак да видите добре и брзе помоћи, а од Руса се никад надати немојте.” Кажем му ја, да смо ми с Русима једног вероисповеданија, и да нас та надежда овамо вуче.
” — Ја: „Ми се бојимо да у какву замерку код Руса не паднемо.” От: „Ви се тога не бојте, Росија зна вашу жељу и приверженије к јеј; но сада тако је да морате просити
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Народ поче редом спуштати у капу. Међу путницима беше и браће Руса, са оном, како они веле, „широком натуром”. Они немилице даваше. Војник се захваљиваше непрестано са: „хвала, браћо!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тешио се да је, ето, ипак, стигао до Руса и Бестушева. Моћи ће, кроз дан, два, изићи, пред Хофдепутацију, да тужи Темишвар, да тужи Гарсулија, да се зна шта се
Све би се сазнало. Требало је, прво, стићи до Руса, затим испитати госпожу Хумл, па тек после потражити ту жену, која, очигледно, нема среће, ни правог пријатеља, у
одведе у сербски хусарски полк, који имају у Санкт‑Петерсбургу, али ће се преселеније Чрногораца свршити доселенијем Руса у Чрну Гору. Иде Василије, иде у Росију, али не да Чрну Гору пресели у Москву, него да Москаље доведе у отечество.
Доста се чекало. А кад Исакович заграја: имају ли нешто написмено? Да ли им је Василије показао неко писмено од Руса? – Бајевич узвикну, љутито: шта ће им писма? Реч је пала. То је веза. Тако што се, без срамоте, не прекида!
Исакович их још упита: а шта ће бити, ако остану сами, испред Турака, који имају три султана? Што не чекају помоћ од Руса? На то понова наста граја. Бајевич га прекиде и дрекну: откуда?
Филипович се смејао. Он, каже, иако је само лајтнант, зна да је капетан, кришом, од Руса, већ набавио пас. Нису ни лајтнанти слепи.
Веле, тако је то и у Санкт-Петерсбургу, код Руса. А братенцима је Павле говорио, снуждено, да не жали што је напустио просвећену Аустрију, па ни своје сународнике
се, како му је, један од тих господичића – Левашов – у гостима код Черњева, у Бечу – кога је Исакович, као „брата Руса“, ословио – рекао: да је њему брат све имање упропастио, љубазницу узео, очев тестамент фалсификовао, па, према томе,
А тражили су, и ти, који су се селили, и од Руса, своју Нову Сервију! Не утеловљује народ, него и територија! Док је Павле чекао Трифуна, у Токају, пролазили су
сећању Агагијанијан, сав тужан, јер га је Волков био, штапом, одаламио, и јер му се то први пут било десило, откад је Руса служио. А јави му се и Волков, кога је, зачудо, увек уз госпожу Евдокију замишљао, са којом се слаже „совершенно“!
Папежници се, ни криви ни дужни, нађоше у Росији у небраном грожђу. Хорват је, код Руса, грмео, да је довео сто официра.
Павле је, међутим, причао да Росија има, у сну његовом, лице, не само тог огромног Руса, него и Месеца – ледено. Кућа трговца Жолобова била је испод брда, на ком су се белеле цркве у Кијеву, па је Павле
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова су осећања живља него код Руса, нарочито великоруса. Она често прелазе у страсти и могу се у унутрашњим борбама изродити у нетрпељивост.
Енглеска је подржавала Бугарску да би тако имала у рукама оружје противу Руса. Српске школе, основане по Македонији пре егзархата, биле су укинуте.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро крајзлер — трговац на мало, бакалин Краков — град у Пољској, некадашња
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би се осигурала плодност у браку, код Руса се приликом свадбе младенци посипају хмељом и пшеницом. Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични
Матавуљ, Симо - УСКОК
ушли у Дубровник и како је владика, по жељи Русије, пошао на њих са својим Црногорцима и Приморцима и са три компањије Руса, које руски адмирал Сењавин бјеше искрцао у Боку; како је први сукоб био близу Цавтата, гдје су Французи и удружени им
Деведесет Француза заробисмо. Руса мртвијех и рањенијех бјеше четири официра и око четрдесет момака. Нас се рани и изгибе око стотину.
Тада се окупи нас и Примораца до шест хиљада и с три хиљаде Руса и с флотом ударисмо на нове француске шанчеве у Молунти, гдје им узесмо тридесет и осам топова.
Нас је погинуло двије стотине; Руса, што мртвијех и рањенијех, бјеше два пута толико. Француза набројисмо четрнаест стотина мртвијех солдата, четрдесет и
Од њих чусмо да је Наполеон ударио на Пруса и Руса. Владика нам рече да ће се онамо и пресјећи чвор, да ово бјеху само чарке, да ће се послије онога мегдана знати на
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
С. Пушкин, 1799— 1837) верзије руских бајки код Руса, већ су, мање или више отворено, биле окренуте деци. У свим народима и литературама фолклор се, по својој природи,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
од самог патријарха: Коморан је пао; Отингер долази с једном бригадом нама у помоћ; Пухнер добио вјест да ће толико Руса преко Оршаве доћи колико је нужно. (Гавриловићу) Но, како сад стојимо?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
националног и православног осећања, одржавали су сталне и блиске везе са својом домовином и били жива веза између Руса и Срба. Кроз цео XВИИИ век осећа се код Срба утицај не само руске цркве но и руске просвете.
Дидро, Кондијак; од Енглеза: Шекспир, Голдсмит, Поп; од Талијана: Данте, Ариосто, Тасо, Бокачо, Голдони; од Руса: Ломоносов, Державин. Мушицки је извесно био најобразованији српски писац свога времена.
»Нове идеје« не долазе Србима непосредно из западне Европе, но преко Руса. Позитивизам у науци и реализам у књижевности као теорије уносе у српски живот два »нова човека« Светозар Марковић и
почиње се проповедати »уништење естетике«, тежи се реалистичној тенденциозној књижевности, каква је тада била код Руса, »примењеној књижевности«, »књижевности оптуживања«.
до 1870. То је било доба када је, по речима једног руског писца, »Рус нематеријалист био бела врана«. Од Руса то се преноси и код Срба, и Светозар Марковић сматра као један од главних својих задатака да врши пропаганду
У социјалној и политичкој борби седамдесетих година он је код Срба био оно што је Шчедрин био код Руса шездесетих година. СЕОСКИ ПРИПОВЕДАЧ.
Са поезијом великих европских књижевности он се упознаје преко Руса, из руских антологија. Руски писци на њега нарочито утичу, у првом реду Пушкин, кога назива »епохалним песником новије
Иако посредно преко Руса, он врши поновно поевропљавање српске поезије, њено ослобођење од робовања народној поезији, и то му није мала заслуга.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Под увером њених слова склапљу му се очи црне, црна врата светлих снова; у заносу срце трне, руса глава малаксава, на твоје се спушта крило ој, делило, — Самсон спава.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Хиљаду осамсто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) — Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
росом; даждети, кишити, падати у ситним капљицама, сипити рујно вино - црно (црвено) вино русица - деминутив од руса, ружица ручни ђевер (девер) мужевљев брат који води младу на венчање Саба (сабах) - 1.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да није дошло до мог, оперетског, хапшења, свакако бих био рат провео као на маневрима, и, био бих заробљен од Руса, при предаји града. Ко зна шта би све са мном после било и куд бих све био стигао! Ко зна куда!
Био је заробљен у Русији, па се враћа са чином прапорчика. Води са собом и неког, белог, Руса, коме сваки час довикује: „Вјатка, држ’ фасон!
Опет да поделим. О онима који праве: Правду, генерале, Клио итд., да не пишем. Засад воде два Руса, руска Јевреја: Заткин и Липшиц. Они су једини који избијају из баналности Париза. Заткин има своју теорију.
Мени су се сва та господа чинила пискарала. Сибе је, поред Француза, највише био у друштву Руса. Становао је у једном малом хотелу, прекопута једне чувене кафане, на Монпарнасу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је: Форwард, Внередь, а то ће рећи на српски: Напред!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Те двије ријечи (он их је тако изговарао) бјеше научио од Руса кад је ш њима војевао у Боки против Француза. То можда бјеху једине двије стране ријечи, које је он знао, па мишљаше
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овај господин прими нас с великом учтивостију. Прелат нађе лепо друштво Руса и Пољака за прећи „во своја.” И овде се с њим с великом љубовију растанем, ибо трећи дан пође збогом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Срби су се тукли, било је и Руса да помогну, то је изгледало довољно. Није ваљало што се понекад, у исти мах, морало војевати на разним странама и што
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хиљаду осам сто... (сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао био) Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Караџић је назив за жанр пословица позајмио од Руса. Ту улогу је у нашем народу имао управо наведени пребацивач. То се лепо види у једном узгредном објашњењу које је
Краков, Станислав - КРИЛА
и својег огромног пијанства када је био на јуришу... и туђих радости, и кркљања овога Руса... и није разумео ништа. У ноћи је пукао топ, потом други, и експлозије су затрештале над градом.
Страшна досада као мора притискивала је људе. Осетио је и Душко овде у шатору крај већ пијаног Руса. На лицу му није било вечитог осмејка. Увек се понешто остави, изгуби. Увек по један растанак, и увек по један бол.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ђенерал је ђипао од муке. Брже боље дозва капетана Цветка Павловића и посла га са још два Руса и два ескадрона да заустављају и терају напред бегунце. Руским официрима генерал рече на поласку: удрите их камџијом.
Черњајеву учинило ми се као да овај долазак није тако обрадовао ђенерала, као што се он радовао доласку других Руса. Од тога доба само сам још једном виђао Рајевског.
Кад опет дођох себи видех да сам поново y оној честој шумици са једно десетак Руса и три Црногорца. — Љуто ли пострадасмо — рече један Црногорац. Један Рус брисаше сузе: — Само да није Кирилов убијен!
Ниједнога тешкога рањеника не остависмо Турцима, а било их је у нашој групи четири. Изнели смо чак и једнога убијеног Руса: »да га Турци мртвога не погане« — као што рекоше његови земљаци.
Мој предлог одобре. Мртвога Руса његови земљаци завуку у један жбун, с обећањем да ће, ако остану живи, доћи с попом да га опоју и погребу, а сад би,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хармоникаш свира неки марш. Позади фркћу аутомобили које је зауставио „Кица“. Два Руса ордонанса растерују народ, који је навалио на друм. — Јаши! — викну „Фикус“. Коњи се ускомешали.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сузе, ах, лије И прси бије Сербија. Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве више нема, сву прогута пламен. Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Црквенословенски и народни језик аједнички црквени језик и заједничка азбука у Бугара, Срба и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела из једне средине у другу, тако да се у знатној мери може говорити
Заједнички књижевни језик Срба, Бугара и Руса учвршћивао је припадност свих тих народа православном културном кругу, увек отвореном према грчком утицају.
Природно је што је у књижевном језику Срба остало много мање црквенословенског наслеђа него код Руса или Бугара. Српске земље су не само западније смештене него је и њихов велики део припадао претежно католичкој
Преко Руса долазе и друге новине: доминација стиха уместо дотадашње реторске прозе (основни стих је тзв. пољски тринаестерац),
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Празник је свакако заједнички словенски (»Вербнаја недеља« или »Вербница«, код Руса), упор. Софрић, 73. Црква је томе обичају дала своје објашњење (у вези са Јеванђељем по Јовану, 12, 13), и
, 161). РУЖА Роѕе (роѕа галліца). Ружа, роса, руса (Софрић, 189). Позната је и (турска) реч ђул. Ружа игра велику улогу у враџбинама којима је циљ да се осигура здравље.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Хиљаду осам сто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) Зимо је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Сад смо газде! — вели капетан Милисав. „Нас и Руса сто милиона“ — понавља узречицу Црногорску. Стигла су нам у помоћ два пешадијска пука и девет пољских батерија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа бисера; руке су јој крила лабудова; б’јеле дојке
руво, руо — рухо, одело рудина (трава) — утрина, тратина, земља обрасла ситном травом рујно вино — жућкасто вино руса глава — у народним песмама се тако често говори за сваку главу руса коса — црвенкаста коса рушпа — дукат, цекин
ситном травом рујно вино — жућкасто вино руса глава — у народним песмама се тако често говори за сваку главу руса коса — црвенкаста коса рушпа — дукат, цекин ршум — сила, снага, насиље ршум учинити (на кога) — повикати с претњом
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако је сад мала дружина, на велико Јованчетово задовољство, имала свог „Американца“и свог „Руса“. А зар је лако наћи такву хајдучку дружину?
и још... Каквих ли смо се оно игара играли прије тридесет-четрдесет година, еј колару? — Руса и Турака! — ускликну дјед Алекса.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ти Леси од Руса су тако назвати кад се обрнуше у папишку веру, а они су Руси испочела и Пољаци кроз војевање им у поље зову се.