Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И поздрав’те мога милог дику: Да не броди Тисом водом ’ладном, Поломиће моје беле русе, Натруниће моје очи чарне!« — То изрече, у Тису утече!
а Прока јој одговара подскочицом: Ја сам мала, не знам ништа, Метите ме код огњишта, Ди кувари ватру пире, А на мене русе шире! Ију-ју, ију-ју!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је Русе сасвим другаче замишљао. Према формули, коју су секретари, при саслушавању сербских официра, употребљавали, Волков,
Не путује Василије у Санкт‑Петерсбург да одсели у Росију Чрну Гору, него иде да доведе Русе и Росију, у Чрну Гору. Владика Сава ишао је да моли новаца, за цркву.
Чудни су! Кукају! С почетка се радују, кад сретну своју браћу Русе, бог зна како. Желе да се приближе росијском стилу живота, да буду и они, као Руси што су.
Неће они, Срби, дакле, узалуд се одселити у Росију. Довешће они Русе, на коњу, као олују, у Сервију! Вишњевски је Павлу саветовао да иде у пехоту, у Кијеву, јер је Колегија јача од
Говоре свима и свакоме да су дошли, зато, да Серби остану. То је непаметно. Треба да се пожуре и претворе што пре, у Русе. Петерсбург је, каже, за странце, пакао! Иако их је у Росији много! Има их и на Двору!
Вишњевски се држао њих и угледао на те Русе. Имао је хладан осмех, у таквој прилици, а понашао се, према мужу – не према жени – врло уљудно.
Костјурин је желео да, дошљаци, официри, пре него што им се да чин, упознају Русе. Момчад је имала да буде упућена у руске хорове, да пева. Домаћи пук, у Кијеву, био је, тада, гренадирски, број 5.
говорио, онима, што се око Павла беху окупили, да Павле хоће само да каже, како су они, у Аустрији, пуцали, а не да Русе омаловажи. Костјурин, међутим, повика да је сад доста и да се прелази на коња. Иде се у школу јахања.
Шевич је био, у Росији, већ више од годину дана, ожењен богато, зашао у виша друштва, а Русе је, заиста, сматрао, не само као браћу, него и као нека виша бића.
како су они, Исаковичи, дошли у Росију, како се врте око Костјурина у Кијеву, а још нису видели, сем слугу и слушкиња, Русе, о којима су толико брбљали, у Темишвару.
Не лутају они по свету, себе ради, него да Русе позову! Да се са њом, а не аустријском армијом, врате, на турецку границу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Добро. — Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је заслужнији но ико за уношење руских писаца и руског утицаја у српску књижевност. Он је по угледу на Русе почео реалистичку приповетку у нас, створио сеоску приповетку, која се доцније, нарочито у Србији, развила.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
утопљена, А над њоме мати жали, Клекла крај ње ојађена; Ма ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити косе русе кида, Јад силени и то узе, Гледи ока укочена, Стоји као ледна стена.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
све мирише и пева, хајде и наше душе да певају... Хајде, девојко! Мајка те моја чека. Ђул’су је накупила за твоје русе косе, баклаву за медна ти уста, шербет и маџун да те рани и чува... Хајде!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нисмо ја и ти сами. Стотине хиљада родитеља испраћају сутра своју децу. Разговор се онда пренео на Французе, Русе, Енглезе... — Наравно да то не може дуго трајати. На јесен има све да се реши — говорио је отац. — Сироте мајке!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
се Јени Пазар види, Све чардаци и џемли пенџери, На пенџеру лепота девојка, Огледа се, бело лице бели, Лице бели, русе косе глади, Вас је Пазар лицем обасјала, Обасјала, друго сунце дала. 142. Штоно ми се Травник замаглио?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тада би дизали руке па се предавали. Нису ишли на нож. Ја и сад видим, у сећању, те Русе, како трчкају по рововима кад им се приближимо. Као текунице у изривеној земљи.
Сад држи други предавања о њему. Они су с детињастим одушевљењем дочекали Русе. Све. Ма какве. Ако царски балет, или Масин, скаче и лебди, они га упоређују са птицама.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тад дјевојче неко, измеђ' црних штица, Донесоше људи. Косице јој русе По леденим груд'ма, као свила густа, К'о мекано злато, почиваху ти'о.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Причекује и дочекује и Брегалницу, и Ђевђелију, и Крушево, и Русе, ватрено и све подједнако: „Русијо, вели, матушко, црна моја избеглицо, шта ли ћу с тобом?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад му је већ дотужило, па већ ни не млати, само тумара. Ишô је сад од немила до недрага, прошô је и кусе и русе док није стигô на једну велику планину, а на тој планини један велики косати, брадати дида, а том диди и коса и брада
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А Билхарц је, онако слабашне физичке конструкције увек био против грубе силе. Зато није волео ни Русе ни Прусе, јер су и једни и други били представници те силе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Увек по један растанак, и увек по један бол. Ујутру се Душко кренуо за фронт. Оставио је станицу и Русе крај ње. Свађао се дуго са прљавим, старим командиром неке муницијске колоне, који му није хтео никако коња дати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Препоручено је да сви официри, осим оних који имају температуру, изиђу у варош и поздраве браћу Русе. Изишли су чак и мештани са букетима цвећа.
Потпоручник Љубиша „Филозоф“ размишља сетно: — Обузима ме нека туга гледајући ове младе Русе. Ми смо овде да изгинемо за своју земљу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у народној поезији спомиње као типичан јалов цвет (БВ, 10, 1895, 269; 11, 1896, 339; 17, 1902, 194). К. је лек од русе (кожна болест, са бубуљицама које се проваљују, ЖСС, 269); стомачних болести (лист к.
и ЗНЖОЈС, 7, 146). К. се употребљује као спољње средство против русе (ЖСС, 270), главобоље (ГЗМ, 6, 1894, 801; СЕЗ, 19, 220; 40, 230; ЗНЖОЈС, 11, 266), грознице (ГЗМ, 12, 1900, 150),
У народној медицини има к. доста ограничену примену. Утуцано семе је лек од русе (ЖСС, 270), гујавица и грчева у стомаку (ГЗМ, 4, 151); лист се меће на ране које се гноје (ГЗМ, 12, 1900, 150), на
, иб. 376); сушице и грудних болести (сок, ЗНЖОЈС, 14, 65; 11, 269); од жутице (сок од р., ЖСС, 271); од русе (са истицаним семеном од купуса и репе, са медом и зечјом крвљу, као спољње средство, ЖСС, 270); од мокрења у постељу
ТРОСКОТ Qуецке (агропyрум репенѕ). Троскот (глистник, пирница, Шулек). Употребљује се при бајању против русе (красте, Караџић, 1, 1899, 245). Меће се у ракију и пије против сушице (ГЗМ, б, 1894, 802). Скуваним врућим т.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А твоје косице русе Лелуја јутарњи ветар, И диже фереџу твоју. Јуначки каприс ме мучи гледајућ одважност мушку Са којом походиш кланце,
А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, А ту ружу жарко љуби Дон Нунец од Алкантара.
А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: ,Склопи очи, злато моје, Одмори се, слатко лане, Ја ћу стражар да ти будем, Док румена зора
Он је кроз сутон тавни Бацио замишљен поглед на пусте и тихе равни. Са русе његове косе башлик се спустио доле, А бели, широки бурнус груди му покрио голе. То беше Бен—Касим главом...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (са чардака): Кошто, песму! КОШТАНА Коју? СТОЈАН Песму, као што је твоје лице, грло, косе русе... КОШТАНА (зарадована): Ех, зар баш русе косе? СТОЈАН Русе, меке, још не замршене!
КОШТАНА Коју? СТОЈАН Песму, као што је твоје лице, грло, косе русе... КОШТАНА (зарадована): Ех, зар баш русе косе? СТОЈАН Русе, меке, још не замршене! КОШТАНА (пева): Мирјано, ој Мирјано, Имаш русе косе, Мирјано!
СТОЈАН Песму, као што је твоје лице, грло, косе русе... КОШТАНА (зарадована): Ех, зар баш русе косе? СТОЈАН Русе, меке, још не замршене! КОШТАНА (пева): Мирјано, ој Мирјано, Имаш русе косе, Мирјано!
СТОЈАН Русе, меке, још не замршене! КОШТАНА (пева): Мирјано, ој Мирјано, Имаш русе косе, Мирјано! Дај да ги мрсим ја, Дај, Мирјано, дај, дај! Улази Митка, водећи за собом коња.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Там видов моме Еврејче, на висок чардак стојеше, русе косе си чешљаше, дробне си солзи ронеше и жалну песну појеше, у песну мајку колнеше: Зашто ме роди Еврејка?
Пева Мане: Кад ја имам бело лице, — зашт’ га не љубим? Ај-хај-хај! Кад ја имам русе косе, — еј, зашт’ их не мрсим?!... Узалуд је Ајша кокетовала!