Употреба речи русије у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

То сам слушао, кад сам из Русије дошао; а ту био нисам. Јоште и о овоме, децо, да вам кажем. Кад сам дошао из Русије, они̓ наши̓ ускршњи̓ поста, пише

То сам слушао, кад сам из Русије дошао; а ту био нисам. Јоште и о овоме, децо, да вам кажем. Кад сам дошао из Русије, они̓ наши̓ ускршњи̓ поста, пише ми Јанко Катић да су сви момци одустали Карађорђа, и сам остао, но брже да му у

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Није пентикостар, него часловац, мали часловац! И то још и није онај прави часловац, од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли, Сидо) који, управо, не би ни смели

Црњански, Милош - Сеобе 2

На географску карту Русије, и Европе – за вечност! Када су Руси почели да силазе на Балкан, у ратовима, на картама аустријским пише, име Сирк

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

За време ратова овога доба и за време трајања конгреса званични су представници Русије стално тврдили да су руски интереси истоветни са бугарским.

Али, мада се клонила Русије, ипак је имала исти програм: остварење санстефанске Бугарске. Санстефански мир је целу Македонију оставио бугарском

Старали су се нарочито да привуку пажњу Русије и западне Европе на жалостан положај своје земље. Ова је пропаганда почела, иначе безначајним, историјским

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Била је то слика још из Русије пре Октобра и жена је изгледала љупко, с бујном младом косом подигнутом увис и уснама отвореним као да жели нешто да

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро крајзлер

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сладост јест и наша Русија. Богу творцу молим сја да узрју пут свој и Русији појду. Име Русије! Р – јер је Рождество. У – јер је Ускрсеније... С – јер је Славјанска. И – јер је Исусова. Ј – јер је Јединосушна.

брату Вуку, који би да их све најрадије опет потера по равнима, брдима, баруштинама и шумама све до те непознате Русије, до које се скапава док се стигне, видеће ко је он, Аранђел Исакович, коме је тумарања већ доста и који ће остати ту,

Матавуљ, Симо - УСКОК

Велика је ћесаровина и јака је, особито сад, кад је сломијен Наполијон! Веле: дуга је од нас ето па све до Русије, а у ширину јој стали Маџари и Пољаци и још њекакве вјере. Како се оно зову, Крцуне?

Стево му исприча како су Французи ушли у Дубровник и како је владика, по жељи Русије, пошао на њих са својим Црногорцима и Приморцима и са три компањије Руса, које руски адмирал Сењавин бјеше искрцао у

— Он се затвори у Дубровнику, очекујући нову војску. Тако чусмо. У томе се вратише из Русије бокељски главари и донесоше владици дарове и око три хиљаде дуката. Од њих чусмо да је Наполеон ударио на Пруса и Руса.

Народ гракну: „Ето сад владика прима благо од Русије, па доста и њему и нама!“ Сад, послије овога несрећнога рата, није ни мислити о томе! Племена се закрвила.

“ На то Потемкин заповједи да се смјеста прогнају из Русије и владика и Долћи! — Чудне ствари! — рече Јанко. — А послије тога ипак владика остаде вјеран Русији?

није много, али је према нашим приликама било доста и пристојно; а и могло се, пошто сам онда примао годишњу помоћ од Русије. Ви сте млађи човјек, а дошли сте у горим приликама, зато ћу тражити за вас стотину дуката.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, шта? То није војвода! ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде. Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Прва просветна помоћ Србима дошла је из Русије. Митрополити су из Русије стали набављати и црквене и школске књиге и доводили учитеље који су стварали стручне школе

Прва просветна помоћ Србима дошла је из Русије. Митрополити су из Русије стали набављати и црквене и школске књиге и доводили учитеље који су стварали стручне школе и припремали учитељско

и псалтира почео учити рачун, земљопис, историја, и други световни предмети; не доносе се више буквари и часловци из Русије, но се пише и издаје цео један низ школских уџбеника за црквене и световне предмете; установљава се стручан надзор над

до 1748. године. У највећем броју књиге су доношене из Русије, и руски трговци су са товарима књига долазили на српске вашаре, или, када је уношење књига из Русије забрањено,

су доношене из Русије, и руски трговци су са товарима књига долазили на српске вашаре, или, када је уношење књига из Русије забрањено, просто су кријумчарили. 1758.

и увидело да оснивање једне српске штампарије у монархији значи прекидање духовне везе између православних Срба и Русије и спречавање да знатне суме новаца издаване за књиге не оду на страну.

да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из Русије.

»иноверном« Бечу, у једној католичкој и туђинској штампарији, док је строго било забрањено да се такве књиге доносе из Русије.

средину, где би књиге биле штампане боље, тачније и јевтиније, или бар да се дигне забрана увоза црквених књига из Русије. Све те молбе остајале су без икаква одзива и 1783. Курцбек је добио продужење своје привилегије још за шест година.

Српски пресељеници у Угарској, политички и верски гоњени, сву помоћ очекују од Русије. Српске црквене старешине потајно одржавају блиске везе са Русијом.

Арсеније ИИИ, Мојсеј Петровић, Вићентије Јовановић у отпору против уније траже помоћ од православне Русије и из ње набављају опреме и књиге за цркве.

Мојсеј Петровић је нарочито видео да је једини начин да се православље код Срба одржи ослонац на Русију и помоћ од Русије. После неколико његових молби, Петар Велики реши 1722.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Претресу ту све и сва. Говоре о тројецарском савезу; о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ко каже да су избили на Волгу? БЛАГОЈЕ: Ко каже, кажу новине, читај сама! Волга, бокте, то ти је пола Русије! ГИНА: Због Дњепра се ниси трезнио недељу дана! Ко да имаш воденицу на Дњепру!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Он је путовао до Русије. Тај калуђер мора да је био безбожник, јер је толико нападао на кћери сељака, да су га једном, у Вршцу, бацили у

Становао је у једном малом хотелу, прекопута једне чувене кафане, на Монпарнасу. Покривао се бундом коју је носио из Русије. Долазила му је једна млада Рускиња, која никако ни]е хтела да испуни његове жеље.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

и по у сребру, или једна форинта у новцима од хартије који данас овдје иду мјесто сребра, а за пренумеранте из Русије једна рубља у сребру (съ пересылкою).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

пишу и на свет издају, жалост нападаше на мене кад би[х] год помислио како код нас вичу - „Дај носи књиге из Русије.” А какве књиге?

Месеца септемвра дођу трговци отуда, али мени буде залуду чекање. Кажу ми да се до Беле Русије хоће најмање 40 дуката, које ја нисам имао из узрока, што, надајући се да ће ми на јесен откуд год новци доћи, ходао

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

на каквим бургијама и скандалима из иностранства, аутомобилским несрећама, или на вестима из Кине, Индије и Русије, одакле би се јављало о догађајима заиста необичним и несавременим, док су пак филмску или спортску страну превртали

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Поред песника који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко Јапана и Енглеске. Много касније Црњански је у једном интервјуу навео и његово име: Милош Биримац.

Црњански нам у томе помаже својим сећањима објављеним 1929. године: судбину за време рата и путовање из Русије, па преко Јапана и Енглеске описује код свог пријатеља Сиба Миличића на исти начин као и раније код Биримца.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Успут ка Пруговцу стиже нас однекуд пуковник Рајевски. Он је тек пре 10—15 дана дошао из Русије, и кад се први пут јавио у штаб у Алексинцу, ја сам га дочекао.

« — и ту нам је сад прочитан некакав званичан докуменат од Русије, нешто »запрпуљено и замрмуљено,« у коме нам се дају неке наде, али се ништа јасно не обећава.

По томе, у случају рата ми се пре можемо надати да ће нам Аустро-Угарска сметати но помагати. — »Што се Русије тиче, она нам је била вазда пријатељска држава, и ако нам не помогне — одмоћи нам неће.

тако је јадан да наши закони једва за коју длаку да су више израз народне воље но на прилику закони апсолутне Турске и Русије.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

г. приказивана кад је Козачински са друговима тек августа или септембра те године дошао из Русије. Друго, да напише такову драму њему је ваљало дуже времена пробавити међу Србима, да сазна не само прошлост њихову,

” Затим, говорећи већ о Трлајићеву бављењу у Русији, још и ово: „Од туда [дакле, из Русије] је писао на проту Николу Поповића, да му се пошљу гајде, и кад ји је добио, то о своме крсном имену, светом Јовану,

” — Има више доказа да се Трлајић хтео из Русије вратити у завичај (в. и коментар уз његову песму Руска зима): Л. Бојић наводи у својој књизи (стр.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до севера Русије.

За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског језика. Од године 1726.

Независно од интенција српских црквених власти, у дугој половини 17. века из Русије су се почели преносити и други садржаји осим верских.

Наместо далеке и слабо познате Русије улогу узора све више је преузимала Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У епској поезији, Високи Стефан, када је из Русије хтео да нешто тајно јави својој мајци, метнуо је писмо у тојагу од лесковине (БВ, 11, 1896, 113).

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Северни део Европе, цело Скандинавско полуострво, данашња Енглеска, Данска, делови Немачке и Русије и велик део Северне Америке били су затрпани под слојем снега и леда, дебелог барем хиљаду метара.

Наш видокруг знатно се раширио. Видимо већ Скандинавско полуострво, Финску, знатан део Русије, сва три велика средоземна полуострва, Балканско, Апенинско, Пиренејско, Тунис, Алжир, Атлас, Енглеску са Ирском, живу

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

тежња многих, управо свих, околних санџакбегова да узимају данак од Црне Горе, утицај Млетака, касније утицај Русије итд.).

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оном највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности