Црњански, Милош - Сеобе 2
Развеселило их је Петрово, нагло, оздрављење, исто толико, као и то чудно безмерно, руско, плаховито, пролеће, које није личило на оно њихово, у Срему, и Варадину, где је било, и краће, и нежније.
Али не ма какво море, него оно руско море, на ком је росијска престоница, Петроград. Они, ни у причама о томе, нису разликовали Неву, и Фински залив, реку
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нова бугарска држава, створена после српско-турског и руско-турског рата 1876—78. године, обрнула се у супротном смислу.
“ Да би овај циљ постигли дизали су многе буне. Буна из 1875. год. је довела до српско-турског (1876) и руско-турског рата (1877).
Сви, али жене више него људи, надахнути су мишљу да живот треба уживати. Овај менталитет, који се подудара са руско-словенском нехатношћу, можда је и последица лаког живота у пределу у коме је земља уз мале напоре врло издашна у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И Полачек хоће. Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”. Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Код нас, у ствари, нико и не лови рибу — имају Ијуди преча посла; решавају руско-кинеске граничне проблеме. Ето нам наше разуђености!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ А вичу и руско „ничево“ – и шпанско „нада“. Ти, међутим, растеш, уз зорњачу јасну, са Авалом плавом, у даљини, као брег.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Под опсесијом својих интелектуалистичких предрасуда, криво схваћених славенофилских утопија и невољних руско-православских синодалних правоверстава, тако разумљивих сред католичке помаме прозелитизма, они су се нашли у
Дакле ако исполните наше прошеније, хоћете учинити себи вјечни спомен, и ми ћемо често пити рујно руско вино за Ваше здравље.” У већ споменутоме свом чланку Н.
већином лирске песме”, вели за њих Поповић, а да би пољски читаоци осетили и дух ове поезије, он у оригиналу и у руско-пољском преводу саопштава две песме, Српкињу и Србина, „које су већ постале народне, те се у песми певају.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Код неких писаца осећа се утицај руско-украјинског барока, а у књижевни језик, више него раније, продире жив, народни говор.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гледам је, мислим у себи: ето нас под једним кровом грчко православни, српско православни, руско православни, и сваки нешто друго...