Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Управо, он има два језика којима пише. Када пише књиге за црквену употребу, нарочито када преводи са рускога књиге црквене учености, он пише српскословенским језиком.
теолога из почетка XВИИИ века, кога један руски историчар књижевности назива »најобразованијим човеком тадашњега рускога друштва«, и који је у црквеним реформама био десна рука Петру Великом.
Он је обично преводио са рускога, каткада просто прештампавао руска издања, давао катихизисе који су у ствари изводи руских катихизиса, списе о догмама
су му преводи Персијска писма од Монтескјеа (И—ИИ, 1866, 1869), Галебова стена од Жила Сандоа (1874, 1869) и, са рускога, Истинска служба од И. Н. Потапенка (1892). У писању приповедака Милићевић није имао виших књижевних амбиција.
слика »нових људи«, јеванђеље »мислећих пролетера«, и млађи нараштај образује своју душу према идеалним личностима рускога писца и његовим хуманим и слободним идејама личног и општег ослобођења.
Под утицајем рускога реализма ствара се реализам у српској књижевности. ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА Седамдесете године су у српској
Он преводи Чернишевског, једну већу главу из романа Шта да се ради, велича рускога реформаторскога писца што »озбиља разбистрава помућене појмове, и својим читаоцима показује пут којим се долази до
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Позитивно, ми смо се налазили пред другим балканским ратом. Ни значајни, донекле претећи и ванредно сачињен телеграм рускога цара, упућен владарима балканским да рат спречи, није имао очекиваног дејства.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и францускога на српски и са српскога на руски и француски, носи ђенералу Черњајеву рапорте и примај од њега заповести.
После врло узнемирено дозва једнога рускога официра из своје пратње, пође с с њим упоредо уз друм и нешто му је живо говорио и показивао руком на косу.
поднесоше чашу пенушавог пића, он узвикну радосно: — Ах, то сте ви, Хлудове, (Хлудов је татина маза некога богатога рускога купца, и присни пријатељ Черњајева) виновник овога доброга напитка?
Успут стигнем рускога капетана Максимова. Једва се вукао. Коња му убили Турци те у паду коњ повредио ногу и њему. Уступим му коња а сам