Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
јединства са Русима, наређују да се по црквама служи »по уставу и типику московскому«, и да се у школама предаје по рускословенском буквару. То преовлађивање рускословенског језика иде брзо, за петнаест година. Од 1725. до 1740.
постао освештан језик цркве, и још у половини XИX века намеравао је патријарх Јосиф Рајачић да крене црквени лист на рускословенском.
има исти садржај као и прва, има исти број паралелних строфа, разлика је што је прва на српском народном, а друга на рускословенском језику. Српска верзија је много боља, јаснија, слободнија и са бољим стиховима.
Он тим језиком пише од првих почетака књижевног рада, иако се прво образовао на рускословенском. Он је тај језик нарочито упознао у Далмацији, где се лепо и складно говори српски.
Он метричне обрасце узима из Хорација, највише алкејску строфу, али речи акцентује по рускословенском, без икаква обзира на акцентуацију српског језика.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Прве регуларне школе оснивају руски учитељи, у њима се учи из руских књига на рускословенском, који постаје језик литургије и читаве културе.