Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
идиличан и сентименталан спев, [писан] по угледу на сентименталне идиле и пасторале какве су се, под утицајем Жан-Жака Русоа и његовог »враћања к природи«, писале на крају XВИИИ века.
које он хоће »просто и природно«, и његов Любомиръ у Елïсïуму по педагошким идејама подсећа на Емила Жан-Жака Русоа. КЊИЖЕВНА ВРЕДНОСТ. — Чисто књижевна вредност романа Милована Видаковића је мала.
и углађеном језику давао сентименталне и пригодне песме, где су помешани класичарски елементи са идејама Жан-Жака Русоа, и од којих су се неке по народу певале. 1816. издао је у Будиму посрбљену мађарску приповетку Споменъ Милице, а 1830.
Европски романтичари су прихватили идеју Жан-Жака Русоа: да цивилизација квари човека, да је човек најбољи у примитивном стању и да се зато треба »враћати к природи«.
Али он није волео шалу ради шале и забаве, но ју је стављао у службу својих виших идеала. За њега, као за Жан-Жака Русоа, »духовитост је посољени разум«, и он се даје на пригодну политичку и социјалну сатиру, служи се њоме као оруђем у
Под тим општим утицајем преводе се велики слободњачки писци европских књижевности. Емил Жан-Жака Русоа преведен је на српски 1872, Ламартинова Историја жирондинаца 1875. Од 1872.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Фортиса (1774 г.), филозофије Француза Жан-Жак Русоа о чистоти човекове природе, теорије Немца Хербера »јединој правој поезији«, па све до нашег Вука Стеф.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али његово угојено лице буди у ме ни бес, и ја му ређам Молијера, Расина, Монтескиеа, Русоа, који су ове цркве називали: „мауваис гоûт“, „барбаре“, „цаприце“, „дéсордре“, „qуе ла раисон не пеут јустифиер“.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
подразумевала прилагођене верзије/одломке романа из епохе просветитељства и ранијих епоха (Емил Жан Жака Русоа, Дон Кихот Мигуела де Сервантеса, Робинсон Крусо Данијела Дефоа, Гуливерова путовања Џонатана Свифта и др.