Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
им војску ухватише, Па је на све размахују стране — То опази Арслан Сулејмане, Гледну Руста, десно крило своје, Русто гледну на спахије своје: „Јала за мном!“ то само изусти, Па коњица у коб Гојку пусти.
А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну листом Турадија, Задрхташе јадни на све стране, Понајвише Арслан Сулејмане,
Паде Русто, паде Сулејмане, Збунише се Турци на све стране, И пре Срб им пуно удри мука, Ма сад тек им обрте нерука.
Ломи Арслан, ал' што чини Русто? Куд он шеће, све остаје пусто. На њега се Влајко сад нагнао, Ал' га Русто љуто дочекао, Залуду се Влајко мачем
Ломи Арслан, ал' што чини Русто? Куд он шеће, све остаје пусто. На њега се Влајко сад нагнао, Ал' га Русто љуто дочекао, Залуду се Влајко мачем чува, Довати га Туре више ува, Више ува или малко ниже, До десне га слабине