Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нарочито је леп завршетак песме, и он гласи: По челу сте редом Шнекле поређали, Зулове сте ситно, Фино бреновали, Русу косу по мом Густу очешљали!... Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако прекрше ове забране, верује се, добиће болест русу.³³ Мада се то изричито нигде не каже, можемо на основу ових веровања претпоставити да ће и дете рођено у овај дан бити
У бољевачком срезу сматра се да је опасно купати дете у среду, јер може да добије болест русу. У многим крајевима забрањено је дете купати у уторак, петак и недељу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Је ли дома? — Ајде, ајде, Тамо реци погледајде. XXИИ Ено шеће бледа, јадна, Разасула русу косу, Нит осећа ветра ладна, Ни студену ону росу. Шеће напред. — Куд? — Не знаде, Само зна да напред мора.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Лако ћеш ми мајци уговети: Доцне легни, а рано устани; Двор помети, и воде донеси, И очешљај своју русу косу.“ 83.
Шњима ће ми боље бити. 85. Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу.
у милости, Радована, мајке у радости, Симијанче, што ми књиге знаје, Оће сестра једно да ти даје, Да замени твоју русу главу!“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да отргнем Долорес од њених мисли, испричам јој анегдоту о пјеснику боему, Русу, који је добио главни згодитак на лутрији па пошао да то прослави код пријатеља на селу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
полегни и кидиши. Онда су каменом превукли преко прашине да означе старт. Пера „Ђеврек“ наређује Русу, ордонансу, да му скине чизме, како би био лакши.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бега мати с јединчетом, косу распустила русу, Запевка до Бога од срца иде рањена. Не може бранити веран своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару честитоме: „Ето, царе, заточника
мојој поматери: ја не смијем на Арапа доћи; Арапин је јунак на мејдану, скинуће ми главу са рамена, а ја волим моју русу главу нег' све благо цара честитога“. Оде татар и каза царици што је рекô Краљевићу Марко.
од бедрице, и окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од младих дванаест делија он начини двадест и четири...
Туре паде у зелену траву, ал’ не може Виде да допадне да му русу одсијече главу. У то доба допадоше Турци да погубе Даничића Вида, но му добра срећа прискочила те му пушка бјеше
низ чаршију млада, докле дође бемберу Михату, па Михата била братимила: „Богом брате, Михате бембере, обриј мене русу косу с главе, остави ми делинске перчине“.
То јој Михат за бога примио, те јој русу косу обритвио, остави јој делинске перчине. Она млада у дворе се врати, на се баца одијело дивно: обукла је
Ту стражара од тамнице нађе, те му русу откинула главу, па у врата топузином гађа: „А излази, цареви хаине! Е је мене царе оправио да ја водим тебе и Алију“.
Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, мој је Батрић на откупе био, ти га не шће пустит на откупе, но му русу осијече главу!“ Па повади ножа од појаса, те он турску осијече главу; узе њему главу и оружје и његова коња големога.
“ Превари се Туре на кошуљу, те Вуксану попустило руке; не шће Вуксан свлачит одијела, од џелата сабљу уграбио, њом му русу осијече главу, па побјеже преко Скадра града.