Употреба речи ручак у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тек да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитно?...“ После тога изиђе напоље у кујну и стаде спремати ручак.

Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.

негдашњи великаш, у беличасто-жутом капуту, са црвеном випушком на капи и на чакширама, сваки трећи дан долази му на ручак, па, осим што њему у очи, још и осталом свету казује да је његов побратим најваљанији човек на свету.

Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога кулука шиљао бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонцима кува ручак!... — Хе, хе!

Они, опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе по половину јагњета за ручак; како није горд, него, лепо, и од најцрњега сиромашка прима част...

сасвим друкчије изгледа: деца изиђу у авлију, или се скупе око огњишта, па онде гледају како капетаница готови ручак...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

2 Орао устрељен Орао сеђаше на једном високом месту, обзирући се не би ли што себи за ручак уловити упазио. Но, — како се често случава — ко друге| лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам

Ово су истине тако јавне, а тако познате, да није потребно о њима више говорити. 8 Лав и зец Лав, тражећи што за ручак, упази здрава зеца у међи заспата. Могаше га ласно спачати, но видећи подаље јелена, пусти се за њим.

По обичају, кажем то владики Василију, јер би ме он свагда питао шта сам читао. Сутрадан одемо на ручак у манастир онога истога игумана с ким сам се о дуги приговарао.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ 158 МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ 159 ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 160 КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА 162 ПОСЛЕ УЖАСА 163 РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ 165 ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ 167 НА СВЕТОИЛИЊСКОЈ

- дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без наде, тај мирис ме мири. РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ Заслепљен, дигох поглед с тањира, преко стола: из

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

ватре, један петао дође пред врата и кукурекне, а Турчин узме шишану и рекне: „Хоћу ли, кнеже, убити онога ороза за ручак?” Кнез му одговори: „Имамо ручка доста, а и тако је петак; али баш кад хоћеш а ти удри”.

су сва оближња око Београда горња села пребегла у Немачку преко Саве према Дубоком) и поручи, да Јаков дође у збег на ручак, и он оде. Ја превезем војску и топ.

Ми смо мислили онде да ручамо па одма даље да идемо, зато одма ручак и наручимо. Кад уђемо у собу, али Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у образ пољуби: „Како сте, оче прото, како

октобра 26. дне 1804. года увече. Веће нам бирташ почео давати ручак и вечеру. Но Теодор и Чардаклија каткад, у немачким хаљинама, и у трактер оду, а ја и Протић Јово у турским хаљинама

Отац мој на Уб, а Ђорђе у Шарбане на ручак. Стигне га војска, мало се попушкарају, и они оставе ручак; дођу у Каленић.

Отац мој на Уб, а Ђорђе у Шарбане на ручак. Стигне га војска, мало се попушкарају, и они оставе ручак; дођу у Каленић.

Бранковину моме стрицу Јакову и кмету Глиши Павићу, да му приправе једно говече, вина и ракије и на 50 друга ̓лебац за ручак, иначе прети, да неће село на миру остати, „а ја ћу, вели, све платити у новцу”.

Врбица прође врло рано, кући дође где се ручак готови, ал̓ не застане Јакова ни Глише. Пошље два момка да и̓ нађу на брду и поздраве, и да и̓ на веру дозову, а да се

Врбици и по војсци видао и танета из момака вадио; и ја кад сам одлазио у Тополу, многи пут сам му кад на конак кад на ручак долазио, и врло је поштен човек био; и о прошлости смо један другом приповедали.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан... Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре... Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!...

Сиромах Пупавац чисто се разгали мало од оне бриге своје, па слуша путника с највећом скромношћу. Утом се постави и ручак. Ручају њих два заједно, а путник само прича. — О, да знате само како је то красота исписивати обичаје народне!

»Чисто ти, што се тиче на прилику, преседне и ручак и све! (Поп Вујица је често додавао уз реч ово: »Што се тиче на прилику« или само »на прилику«).

Кад би пред Петровдан, дође ревизор да обиђе школу. Учитељ одмах нареди да се закоље које пиле и да се спрема ручак ревизору.

« Ђаче одговори и то... Испит се сврши, раздаше се књиге. Зове поп ревизора на ручак. Ревизор погледа у пиле већ печено, па рече да је обећао учитељу да ту руча. Поп опет мало позелене.

Онда ти он не зна шта ради ни шта говори; онда обично учини ма какву лудорију. Таман се Живан спрема да иде на ручак, кад ето ти бирова из Неменикућа, донесе му писмо од кмета. Прочита Живан кметово писмо и замисли се.

Ето, ја пошла тамо до брала... — Е? А где је он? — На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак. — А зар неће доћи кући да руча? — Неће. — А што? — Отишао је с воловима и ралом.... — Е!

О, мене луде! Говорим којешта, а ти си уморан, работниче мој!... Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак... Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено.

Тај дан није хтео никако сести с попом и пошом ни за ручак ни за вечеру. Изговори се да нема кад, па узме мало хлеба и још штогод и оде подале, те поједе онако с ногу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Само кажи да сам те ја послао... Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: — Помаже бог! Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше.

— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. Заврзан узе тикву и поли му... Ручак је свима слатко пао. Станко је био весео као никад дотле. Његова веселост развеселила је све.

По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се. Зека се диже у вајат с деверским даровима. Отпоче ручак. Јело се онако сватовски, рукама. Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу... Пуцањ за пуцњем грмео је.

Све старије љубила је у руку, а млађе у лице. И онда обоје стадоше дворити сватове. Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми је стриц умро, Ђокица у авлији везао

Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак. Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. Ко ће с нама!

Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку: — Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак. Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.

— пита владика — Божја, па моја! — рече поп. — Да је жива и здрава! — рече владика милујући дијете. Сједоше они за ручак. Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је.

Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу. Прекодан смо сваки на свом послу. На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији где је клавир и једно десетак новина и журнала.

— Збогом! — Збогом! Није ме питала ни куда ћу тако рано, као иначе. дошао сам у два на ручак. Она је се била откравила. Изгледала ми је необично слатка. За ручком нехотично је гурнем лактом. — Милле пардонѕ!

Начинио сам таблице за пулс и температуру. Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру. Увек ми је термометар под пазухом.

Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути. Дошао на ручак. Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу. Покрај тога био је напит.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак. На вратима га дочекује Неца гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: »Хе, шта знате господин-попо,

јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак. — О молим! Каква пажња! Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво. — Дакле, извол’те, да се кренемо!

чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак. — Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...

— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!... Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак? Шта да се потуца којегде?

Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак? Шта да се потуца којегде? Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!

му све, и стас и лице и косу и очи и одело, и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у недељу — на ручак.

Бабе се разговарају о редушама, и о томе како је лети лакше него зими сетити се шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не

И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају — вели гост. Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.

Један га дочеп’о за рукав, па га вуче на ручак; а други за други рукав и крагн, па га вуче на јаузн и вечеру. А младић, сирома’, да се не замери ни једнима ни

Где ради, ту и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, — морају да је задрже на ручак. А она се баш много и не цифра.

Отпоче ручак. Поседало све и запремило неких пет столова, два »на глагол«, а три »на покој«, постављених у кући и у авлији.

Поседало све и запремило неких пет столова, два »на глагол«, а три »на покој«, постављених у кући и у авлији. Сам ручак нећу описивати, јер признајем да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Прво њему да однесе ручак, вечеру и све што треба, па онда себи... И то јој је била као казна, испаштање. Х ЈОВАН — А, а... Јоване!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше. Женске изиђоше напоље да приправљају ручак. Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а

Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама. После ручка Љуба се разговара са Савком.

— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења. Зове их сутра на ручак, такође и Чекмеџијића. Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини.

Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога. Госпођа мамица напољу кува ручак. Анка и друге ситније сестре помажу. Дође и време ручку. Сви се наместе.

Сад се помешају и други. Чика-Гавра је дотле Јоцу искушавао. Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак. После ручка иду сви у шетњу у башту. Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.

Сад се помешају и други. Чика-Гавра је дотле Јоцу искушавао. Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак. После ручка иду сви у шетњу у башту. Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.

Госпођа Макра дала им је на знање да је ту чика-Гавра, па је и ручак јачи приправила. Сад и они седну, а фрајла опет поче неку фантазију свирати.

— Но, како вам се то допада? — Врло брзо свирате. Ту им пресеку разговор, зову их на ручак. Ручак је весело и у шали пролазио. Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.

— Но, како вам се то допада? — Врло брзо свирате. Ту им пресеку разговор, зову их на ручак. Ручак је весело и у шали пролазио. Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.

због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи! „Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четири форинта. „Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке — шеснаест форинти.

Дакле, ту је Свилокосић добро приман. И код Ћирковића је Свилокосић добро приман, на ручак, на вечеру, кад год хоће. Мица Рогозићка лепо се носи, у диби и кадифи, у свили и атласу, руке пуне белензука.

Африка

Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.

заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да замислити, све до преласка за ручак. Јела и служење око стола као у Европи.

У Сикасо стижемо за ручак. Мој је први утисак да је ово велико село, прво суданско село у које сам дошао, и које је на свима картама обележено

Сликам га усред воде, нагог, са целим Океаном у позадини. Први пут купање у мору у половини јануара. Последњи ручак са црнима. Риба на пиринчу преливена папреним сосом.

Срећом за ручак сам већ сасвим добро. Мистрал не слаби но, према свима предвиђанима, за време идуће ноћи мора пасти. Тако мој пут од

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ти си дете, ти треба да слутиш што други паметни говори. Ајде у кујна гледај твој ручак! МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас. Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Најлепше лептирове међу лептировима. Тог дана, у дому Валдензера, у једном крилу Херренхауса, изнад авлије и башта, ручак је прошао, као кад у кући има мртвац, па се руча. Валдензер није дошао да руча са гостима.

Иако је госпожа Хумл била, и даље, према њему, љубазна, и доносила му ручак, вечеру, манделмилх, и воћа, Исакович је осећао да она треба да изусти само реч, две, пред официрима, њеним швалерима,

То је била просторија у приземљу, боље рећи у подруму, у црвеној цигљи, која се прала, за сваки ручак, понова. Момак трактира, Сеп Руч, живео је испод пенџера те трпезарије и по цео дан тестерисао и певушио.

Дан преподобног Харитона, исповедника. Вишњевски је Исаковича примио тог дана, пред ручак. Кућа Вишњевскова личила је на мали двор у Токају.

Дошла је, пред подне, његова жена, госпожа Јулијана, по Варвару. Одвезла је Варвару у своју кућу, да ручају. Тај ручак је протекао у гласном смеху.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ПОСЛЕ ПОЧЕТКА Шта ћемо сад Стварно шта ћемо Сад ћемо вечерати срж Срж смо за ручак појеле Сад шупљина у мени зановета Онда ћемо свирати Ми волимо свирку Шта ћемо кад пси наиђу Они воле кости Онда

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

и сео на клупу пребацивши руку преко наслона као да се ништа не дешава и као да говоримо о ономе што ће данас бити за ручак, на пример. - Мислио сам да си на часу! - рекох. - И јесам био на часу, Слободане.

Знали смо да не можемо ићи овако до бесконачности. Она се прва тргла. - Желим да данас дођеш кући на ручак! - рекла је а ја упитао којој кући и у том питању било је нешто чега није требало да буде.

Атаман је укопчао за секунду, али му се, очигледно, гадило да једе храну са гробова. Чекају га на ручак, рекао је. Још једном нам је махнуо и испарио. Ја нисам имао извињења.

Чекају га на ручак, рекао је. Још једном нам је махнуо и испарио. Ја нисам имао извињења. Мене нико није чекао на ручак и нико се неће изненадити ако не дођем. Помакао сам се мало и ухватио Рашидину руку.

- Шта мислиш ако искочи онај што смо му појели ручак и зазвекеће свим костима? Шта мнслиш о томе Рашида? шапнуо сам и ухватио је за руку, а она се насмејала и рекла да не

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро!

Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро! Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино.

Већ су ту. Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе.

— Јест. — Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради,

— Да ти је просто! — Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.

шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак. Хоћеш доћи? — Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. — Ја сам задовољан.

Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. — Опростити, іллустріссіме доміне, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код

Мило ће ми бити да га угостим. Венгерски шљахтец, то је брат Пољака. Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. С тим буде крај. Благодаре, поклоне се, и оду.

— Нисам ти казао да ћемо продати? Штета што нисмо више понели. Но још нешто. Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе.

Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити. Чекаће се и онако дуже на ручак. Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.

Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. Сели су за ручак. Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.

већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у

Црњански, Милош - Сеобе 1

који је примао службу у логору за ту ноћ, и паролу, што му је посла Беренклау, који га је позвао за сутра на ручак.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁷³ Дете се крсти пре подне, а у подне се прави свечани ручак. На ручак се зову кум, најближи сродници, суседи, а негде и поп који је крстио дете.

⁷³ Дете се крсти пре подне, а у подне се прави свечани ручак. На ручак се зову кум, најближи сродници, суседи, а негде и поп који је крстио дете.

задрузи и то да жена као подређена устаје раније од „мушкиња“, да полива мушкарцима када се умивају, да им носи ручак на њиву итд.

Ови митско-магијски елементи сценарија крштења јесу: заједнички свечани ручак рођака, обредно казивање имена детета, даривање кума, даривање детета, подизање детета (да боље расте) итд.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Трешње у априлу, некако воденасте и без оног трешњастог укуса, а јуче смо за ручак имали лубеницу... Лубеницу у јуну? – У реду, можеш, само пази да не паднеш!

Па то је природно, правдао се пред собом, могла би да ми буде кћи! Оставио је све послове тога дана и одвео је на ручак у један веома познат ресторан, уживајући у свом малом, неодговорном бекству. – Као да смо побегли из школе, зар не?

—Је ли? —рече она. —Па, шта бисте за ручак? —Каква је коленица? —Није лоша — рече келнер — али биће боље да узмете младо јагњеће.

Кажем жени: нема их већ недељу дана, па смо се забринули! Седите, раскомотите се... Сад ће ручак! Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте!

Седите, раскомотите се... Сад ће ручак! Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте! Вама је викенд, није њој!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Онда отидоше на ручак с владиком у трпезарију: Петровићи, сердари, војводе, кнезови, барјактари, свећеници и Јанко, свега њих двадесет и

Остали, око четрдесет их, збише се у мађупницу. Ручак је мало трајао и мало се говорило, готово једини владика што постављаше питања и даваше упутства и савјете.

Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до

Кад и браство пристане, онда просцима дâ ручак и пуцањем се огласи вјеридба и углави се „свила“. Обично на двије-три недјеље пред свадбу дођу ка вјереници тројица од

Таквим разговорима започе посједак пред ручком. Ђакон Иво, из обзира према њиховој жалости, не избаци ниједну шалу. Ручак је био прост, печене јагњетине, скорупа, сира и вина; совра бјеше у дворишту.

Жена га срдачно дочека и одмах му стаде готовити ручак. Хвала издашњости Јанковој, кућа Стијепа Мркова бјеше готово у обиљу.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Овај зец зна да свира, овај зец зна да плете, овај зец ручак кува, овај зец кућу мете.

Милићевић, Вук - Беспуће

И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак. Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.

Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком. Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави

Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак. Ручао је заједно с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су

Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се охладио. Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се у наслоњачу, осјећајући се уморним, не толико

Сремац, Стеван - ПРОЗА

је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио, и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.

Полаженик седе и стаде правити цигару. — ’Ама, остав’ се тога, прико. Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције! Што ћемо да се провеселимо, за причу!

— Море, ти се не шалиш, — вели му Паја. — Зове ме овај мој комшија на ручак — вели Јова задовољно чистећи кремењак. — Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница,

— ’Ајде, седај већ једном! — осече се на њ домаћица. — Ево, ево! Тако! — рече Јова и седе. Отпоче ручак. Ја нећу описивати шта је све било. Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.

Их, какав си! А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Он одаше брзо крај ћелија, Ваљда ручак да му боље прија, Каткад стаде, па се маши бради, Осмену се те ми је поглади, Па трч' даље, јоште зазвиждука, Ао

82. Још се лати билијара, И показа сву вештину, Затим оде да тумара Изван града низ ледину; Ту на ручак оде лаву, Затим назад ајд' у каву. 83.

Гладна тамо кроза провалије Једна зверка овамо се вије: Пара месна њу је домамила, На ручак је дивни поитила. Веће стиже, види ручка пуста, Мило му је, облизује уста; Већ докрочи, ха да првог лати, Ал' се

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Вратио се тек пред ручак, ломан и увео, а већ истог дана паде у постељу и поче да кашље. — Ето ти сад твога дората — гунђао је стриц Ниџо

Говорљиви Сакан-Џакан, интендант бригаде, хвата се за главу и гласно кука: — Треба ли ручак, дај Сакана, нема конака, гдје си, Сакане, сад коња траже, држи Сакана.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије. И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером.

— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу. Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. — А где је он? Ти поче да муцаш. Беше ти непријатно и стидно. — На робији — одговори тихо.

Једно, да има ко кућу да очисти и ручак зготови, док мајка и отац иду у сватове, а друго да се и она, Нушка, тога дана проведе: да из наше баште преко зида

Ја једнако једем. Хоћу још. Али ми она не даје: — Немој, доста је. Покварићеш ручак. А и доћи ће ко! И онда склања јело од мене.

(Њу је после општина морала силом да уда, јер кад се с њом нађу, онда забораве и ручак, вечеру и ноћ. До зоре пију ракију, ките је и облажу новцем, своје жене бију и терају из куће ради ње.

Само би сува хлеба јела. Чак кад би се могло ни хлеба не би. И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча. Проведе онако, шврљајући, радећи по кући. А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.

да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да

већ је само био ручак, а на њему њена и његова породица. И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда је он заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу, па све жарачем, говорећи: — у лисице, курво!

Онда је царев син заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му да ручак, а кобилу уведе у коњушницу, па све жарачем, говорећи: — У курјаке, курво!

говеда, не знајући низашто, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече: „Прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак.

Док он повеза говеда, маћија и отац појели сав ручак, те он опет гладуј. Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак почне плакати.

ће се живјети, мора се и радити, стога ако сте споразумни са мном, а ви хајте данас у лов, а ја ћу остати да справљам ручак и да пазим кућу. Тако и буде. Кривигреда и Краварић Марко оду у лов, а Таригора остане код куће, да справља ручак.

Тако и буде. Кривигреда и Краварић Марко оду у лов, а Таригора остане код куће, да справља ручак. Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз бог, јуначе! Је ли ручак готов?

Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе — вели му Таригора — него за мене и моје друштво.

Кад она двојица дошла из лова, питају за ручак, а Таригора им све исприповиједа како му је било са старцем. Сјутрадан рече Кривигреда да ће он остати да справља

Сјутрадан рече Кривигреда да ће он остати да справља ручак и да чува кућу. Али он прође као и Таригора. Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати

Али он прође као и Таригора. Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим какво изгледа то чудо. Тако и буде.

Тако и буде. Кад су сјутрадан Таригора и Кривигреда отишли у лов, остане Краварић Марко код куће да сигурава ручак. Тек што је он био готов с ручком, ал' ево ти старца од палца са брадом од лакта, на зецу, па преда њ: — Помоз бог,

Је л' готов ручак? — Помогао ти бог, старче, готов је ручак — вели Марко — али неће тебе убости у губицу. — Хоће боме прије него тебе

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Шта то значи? КУМ: Шта значи: доведем један пут и ја у мом веку госта на ручак, али њојзи неправо, што нисам јој напред јавио.

МАНОЈЛО: Заиста, јер му се чисто коса накострешила; ваљда је много мислио. ДОКТОР (Исајлу, гледећи у књигу): За ручак ћеш преправити трифеља. ИСАЈЛО: Трифеља? ДОКТОР (опет гледа у књигу): Јест, трифеља. ИСАЈЛО: А шта је то трифеља?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Је л могуће? Ви сте врло милостиви. Шта ћемо за ручак? ПЕЛА: Како ви уредите, ја ћу бити задовољна; ти знаш, ја млого не закерам.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Шта радиш целог боговетног дана, само нешто чекаш? Плату, вечеру, пролеће, летовање, зиму, да проври ручак, да се угреје пећ, матуру, па факултет, па мужа, па децу, па унуке, па кишу, па сунце, па да престане ветар, па да

Прича о дами са псетанцетом Прича се да је код мистер Џија навратила једна дама с мужем и псетанцетом. Наручила је ручак за себе и за мужа. Пекиншку патку на бамбусовом лишћу, морски краставац у соја-сосу и птичја гнезда на кантоншки начин.

Ах, ти недељни ручкови! Светови пропадају, ишчезавају поједини континенти, смењују се владе, а наш недељни ручак остаје увек исти истицијати!

Као прво: бакуту исфуравају из ливинг-кујне. Укида се вечера, преполовљава ручак, а за доручак само неко камење од препечене пање и чај без шећера.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманма како се готови ручак, како треба бити добра газдарица и ред у кући држати? ЈЕЛИЦА: А, то је сасвим гемајн, то само просте жене раде.

(Напрасно изиђе.) МАРИЈА: Ах, ја опет морам за њим! (Одлази.) МИТА: А ја? Толика мука само за један ручак, и то је магарећи посао! (Отиде.) ЈЕЛИЦА (покрије лице рукама): Ах, Готт, шта се од мога романа учини!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Под самом стрејом писмено стоји: „Путниче, уђи, преваре нема, сви који дођу гости су моји, ручак се спрема“ И потпис има оловком плавом: „Домаћин Мачак, шапом и главом.

Пијетао дотле кукуруз кљуца и богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла виткога стаса, на

Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара! Доћи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу. Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком.

Живела вечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи. И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом целим!“ Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж, и лија од масти сјајни.

И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом целим!“ Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж, и лија од масти сјајни.

Ниже се ручак четворосатни, затегнут трбух ко бубањ ратни. НОЋ Ево и ноћи над шумом целом надви се сутон са модрим велом.

Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува! Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали!“ — рекоше тако њих троје, љути, док мудра лија по страни ћути.

Вредан сам, радим, бавим се ловом и мирно живим под својим кровом. То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг! Због тога само вас троје, знате, честите куће и немате.

“ А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге, слободно дремај, препусти мени бригу о репу, па рибу лови, ручак ми спремај. Са мало речи, без много буке, скувај ми данас чорбу од штуке!“ „Од штуке чорбу!

То ти је слон. Он труби громко: „Ујкице, знај, гладан сам јако, ручак ми дај! Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона.

А дивља свиња, опасне ћуди, рије и грокће, спремна за борбу: „Овамо ручак, зликовче Саво, поцепаћу те ко масну торбу!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

а онда други кажу: ми не смемо дати да поједете што припада нама! и тако док се препиру прође време за ручак или трећи поједу све, иако нису гладни.

— Не верујем да је могуће. Да нисам подузео занат, још бих и могао. Овако данас треба наловити рибу за ручак, и сутра за вечеру итд. И који је онда дан кад могу поћи а да сви због мене не буду гладни тога дана!

— Мислим да би ипак најбоље било да ме искрцате. Ако се не вратим журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз. — Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци. Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Можда би се још преко тога и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет часова.

Исток се беласао када су послужиоци подизали шаторе, а возари натакли камуте коњима. Потом су кувари поделили ручак и тачно у четири часа кренули смо. По утврђеном реду излазиле су батерије на друм и губиле се у облацима прашине.

Сунце је припекло, задах да загуши... Војник ми принесе ручак. Беше неко печење. Смучи ми се. Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима.

Изгледа, за њих је смрт исто тако свакидашњи догађај као и ручак и вечера. А од њих се ништа више и не тражи, него да погину. Да ли ће то бити данас или сутра, за то се много не брину.

Молим вас, наредите одмах да се за војнике скува ручак. — О, Боже, само нас подржи још сада — вели Танасије. — Море, прегледај ти тај твој телефон и жице!

— А мало смо пута шетали. Уосталом, сад ми не треба! — он баци чачкалицу из уста и диже се од стола. — Јео сам пред ручак нешто у кантини... Не могу сада. Идем у дивизион, звао ме ађутант. — И оде. — Опасно се секира — вели ми Александар.

Лично је госпођа „капетаница“ сутрадан спремила ручак. После свршених послова у батерији пожурили смо нашој кући. На столу је било пуно цвећа и сва је соба мирисала.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад. — Јесте ли гледали учионице? Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.

Да идем да га закључим, рече он смешећи се. — Иди молим те, али немој сумирати без мене. Причекајте ме и спремите ручак. — Ха, то се већ разуме. Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.

Брзо стиже у Брезовац. Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.

— Јеси ли ручао ? — Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут. — Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га досад гледаше као

У току разговора Веља изазва Гојка у страну. — После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи. — Знам, одговори Гојко.

И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...

Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао. Чекаће их, вели, негова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље... »Хм..

Чекаће их, вели, негова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље... »Хм... удовачка посла! ... рече Веља у себи.

»Хм... удовачка посла! ... рече Веља у себи. Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка.. Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!

Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену !« Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну. Беше све лепо, и чисто.

А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак... Све баш онако, као код правих кућевних људи! И он извесно сад представља правога домаћина!

«... Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко. Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ставља је на сто.) СИМКА: Ово би се, за невољу, могло назвати чак и ручком! ЈЕЛИСАВЕТА: Ово је неком и доручак, и ручак, и вечера! СОФИЈА: И то за последњих неколико дана! СИМКА: Шта кажете? ЈЕЛИСАВЕТА: Кажем да сјајно мирише!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

За доручак добијају неки пржени кукуруз, као кафу, и неку зову, као чај. Ђонови им пропуштају воду. За ручак имају репу. За вечеру ваљушке од црног брашна и купус, помешан. Невероватно – сваки дан.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

у истој чети био је и Љубиша, те се сва слава свршила »вронтом«, а да није овога сведока, — оде ти наш Ђокић на ручак код генерала... — Море, пазио ме командир, ка' рођено дијете, — хвали се он једном приликом пред сељанима.

Видесмо да неће ни доћи. То му је првина, откад је дош'о међу нас, да не дође пред ручак и вечеру на 'ладну. Разиђосмо се оборених глава, жалећи капетана и замишљајући како он сад невољише са оним послом,

д. — Те тако док сад ваше колеге предају у разредима дотле њихови мужеви седе код кућа, чувају децу и кувају ручак? — Да, само немају потребе да кувају ручак сви, пошто се држава стара о исхрани, оделу и у опште о свима животним и

— Да, само немају потребе да кувају ручак сви, пошто се држава стара о исхрани, оделу и у опште о свима животним и домаћим намирницама својих професора. — Ах?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ближи се ручак, Одмакô далеко дан, Цврчи цврчак, Сунце корача кроз стан, Сваки час се мршти мамино лице: — Нема ни хлеба, ни

— А у њему синоћ скуван паприкаш, Докупе хлеба, празилука, кафе, мало шећера, И то им је доручак, и ручак, и вечера!

— То локомотива спава. Ухвати онај трен кад машиновођа почне да глође Суви поноћни ручак, варница у страну кад скочи...

Кад, усукана и танка, задрхти јова И стари Јаков у каду умочи дугу браду, — Сунце, за ручак, поједе цреп с највећег крова У граду. Смаже га одједном, без по муке, О лишће отре златне руке.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СИЈЕКУ ПЕЦИБА И СЈЕДОШЕ НА РУЧАК. СЕРДАР ЈАНКО ПИТА ЧИ ЈЕ БРАВ ТЕ МУ ОН У ПЛЕЋЕ ГЛЕДА, И КАЖУ МУ ДА ЈЕ МАРТИНА БАЈИЦЕ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера. Ретко је силазио међу њих, | још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види,

руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...

Око ручка он већ постаје нестрпљив што ручак није готов. Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери како ће се које јело

Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће. Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Стрико, ручак је готов“, рече му цура. „До мало ћу се врнути“, рече он и изађе. „Е, фала Богу, свакоме бонику чини се да му је

“ рече видар и нагну се да устане. У толико и Стана стаде на праг. Видар кад је угледа, рече: „А ја и заборавих на ручак!“ „А да два пута сам те звала“, одврати цура смијући се. „При теби заборавио би он и на вечеру!“ дода онај стари.

„Е, па лијепо, тамо ћу вас чекати“, одговори Пејо и заграја по кући наређујући одмах ручак. „Па има студена меса бравијега, љеба и ракије. Ако би причекали можемо што и зготовити вруће“, одговори Јока.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Без труда нема ни задовољства. — Где нема рада, ту невоља влада. — Кому је врућа постеља, студен му је ручак. — Више ваља подранак, него вазданак. — Ко доцне устаје, и обојака му нестаје. — Лако стани, брзо ступи.

— Бога ми, ђецо, нема пара ко би ми га могао платити; а кад би дошла нужда, само бих га дао робљу за ручак. И ни за какве паре друге! 12 Питао Приморац Црногорца: — Знаш ли талијански? — Ја за туђим никад не чезнем.

— Међ Србе. 7. О ЦИГАНИМА 1 Питао Циганин харачлију: — Шта, зар ће и кнез с нама на ручак? — Хоће кнез, али нећеш ти. 2 Питали циганско дијете: — Кажи нам, дијете, чија је кућа данас најоглашенија у селу?

— Ја пасах покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица ручак кува; око њих триста и троје злокотлокрпчади. — Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли то ти ту?

стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата колачиће, или чупка траву или друго што божем спрема себи за ручак.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Они му одговоре да причека мало, сад ће се њима донијети ручак, па ђе ручају они онолики, ручаће и он. Док су они још то говорили, а то се помоле кола и коњи и мазге и магарци с

њима: ако не поједе да им да своју кијачу, ако ли поједе да они њему даду све што је гвоздено на њиховијем плуговима. Ручак се постави, и Међедовић се наклопи те | поједе све, и још да је било.

Чоек му одговори: „Сад ће моја кћи донијети мени ручак, пак ћемо подијелити што је Бог дао.” Међедовић му стане казивати како је он појео све што је било приправљено за

” У томе ето ти ђевојке с ручком. Како ђевојка ручак постави, Међедовић се одмах руком хвати да једе, а чоек му не дадне него му рече „Не!

Онда је он заулари и узјаше па кући а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу, па све жарачем говорећи: „У лисице курво!

Онда је царев син заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му да ручак, а кобилу уведе у коњушницу па све жарачем говорећи: „У курјаке курво!

ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те.” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи:

” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!

своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри, кад тамо а то просо покупљено, ручак готов и све уређено.

спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, | још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало све уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: „Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица! А и један векавејац, воскар, има опела, води ме на ручак, у „Венецију”, земунску! Треба и вечерас да се нађемо! Ко зна шта би све могло диспадне!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ко год има довољно хлеба у дому, радује се да му ко на ручак и вечеру дође. Странољубије њима је природно својство и ништа и[х] тако не раздељује и не очуждава колико цркве,

Допрате ме око десеторица њи[х] у корабал, гди су јошт зарана дали спремити господски ручак. Ту по веселом обеду изгрлимо се, изљубимо се, срдечно изљубимо се и желећи да се опет видимо (како смо се на пет

мој добар пријатељ“, говори ми господин Лузинијан, „кому сам о теби казивао, просио ме да те поведем сутра к њему на ручак; жели да те позна. Он.

Уздам се да се нећеш одрећи поћи сутра к њима на ручак.” „Ћути, богати”, одговорим му, „та луд би[х] био кад би[х] се к добрим људ’ма на ручак одрекао поћи, к[а] којима

” „Ћути, богати”, одговорим му, „та луд би[х] био кад би[х] се к добрим људ’ма на ручак одрекао поћи, к[а] којима би[х] и без ручка радостан пошао.

почео говорити, једва би[х] чекао да он престане и да ћути, а да она говори. Цели божји дан не би[х] марио за ручак кад би само она беседила, да не престаје.

” Докаже она то својему супругу и сутрадан одговори ми да се мене ради већи ручак не готови, да се њи[х]ова деца и при ручку у разговору ползују; но будући да сам ја одвећ ѕцруполоѕо (совестан), а оно

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. Вечера прође истијем редом као и ручак. Другови га и не гледаху, а камоли да би га задиркивали.

— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго — вели Блитвар. — Евалај ти га! — А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик мора исти докленка

У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, иако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу.

Вечера је прошла истијем начином као и ручак. Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима. Брне је погледао синовца и надимао образе.

Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се. Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру. Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле досад није нико долазија.

би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак. Послије подне, тачно у два, почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.

— Баш зато ајде. Шта си тако блид? Зар због оне спрдње? Не дитињи, болан! Ја сам рекâ Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк... А, јево и Бујаса. Ајдемо, дакле. У реду за мном, м-а-арш!

Шта то може бити? Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак. Кнез се куњаше да би му то милије било него да му поклониш полак Зврљева.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили.

Колико пута си ми ручак прекинуо: 'Жгољавко, не мели ваздан, овце те чекају!... Баксузе мичи ми се с очију'... 'Мутавко, губи се у обор!'...

кад га је први пут видео пред огледалом како се четка, ћути и смешка, оставља оца и жури француском конзулу на ручак. Није то он. Њега сам ја испратио. Он је друкчије отишао. Није имао на себи швапско одело. Возом је отишао.

Она ме је и оженила твојом мајком, Живаном. И на дан моје свадбе отац је био у воденици. Како му нисмо однели ручак, дошао је увече да вечера. Из мрака се увукао у оџаклију, сео у ћошак и затражио вечеру. ’Је ли ова Аћимова млада?

Није доручковао, а ручак му је с дуваном и литрењаком ракије доносила собарица, млада, здепаста девојка, која се стално безразложно смешила,

Еј, врати се! Донеси ми ракије! Литар...“ Тога дана она више није ушла у његову собу. Ни ручак ни вечеру му није донела. Хтео ја да побегне преко Саве, а знао је да не може.

Јесам, боже, јесам, ђаво ми по души играо. Све знам шта сам згрешио. Полазио је за њом кад би надничарима понела ручак, скривао се по врзинама и кукурузима, мотрио шта ради и с ким разговара, сачекивао је при повратку кући.

Све ово што видиш, ја сам зарадио. Деда је, сине, само држао говоре. Деда није радио. Ни нана. Нана меси хлеб и кува ручак. То што она уради, то се поједе. Кућа од тога нема вајде. Е, колико ће тек наше имање бити кад ти порастеш!“...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим отпоче ручак, па вечера, а цар Жуто Ухо, заборавивши да је то већ једном наредио, рече: — Па, покажите шта знате!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

) Господар Јован стоји пред бифеом „Папук“: предомишља се да ли да уђе и попије чашицу пред ручак. Та навика му је остала из доба када је господарио ваљевском нахијом и боравио у Чачку. Његове најбоље године.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

освободи га се, под туђијем не стењи бременом; он је стручак слаби и нејаки, за мах смртна само изникао, он је ручак гада пузећега.“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!“ Одведе ме у царство свјетовах.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ту је Њутнова мајка, уз помоћ своје старије ћерке, спремала добар и обилан ручак. „У ово тесто“, рече она својој ћерки, „ставићу још два јајета да вам колач боље прија“. Ћерка се насмеши.

Заузет стално својим послом, заборављао је и да једе. Често, кад бих ушао у његову собу, затекао сам ручак или вечеру, што сам му их донео, недирнуте. Тек када га потсетих на јело, он узе, стојећи, један или два залогаја.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја се намрштим, па дођем код тигањ и шчепам један од они уштипци. Кад она: „Немој“, каже, „болан да квариш ручак. А ја ти подвикнем: „Шта, жена да ми соли памет? Ко је газда у овој кућу?

за ногу као какву кокош, па да ми кљуцаш у месту као што и приличи доброј и уредној домаћици, а ја кад се вратим, да ручак буде готов на асталу и да ме дочекаш као домаћина човека.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

с дућанџиницом на прагу, задиркује Винку да јој је момак у свијету нашао другу цуру; носи у руци своје срделице за ручак, само што не пјевуши улицом!

Моја мати позове на ручак једну од тих глумица. (Наравно, то није ишло без претходног дугог скањивања: једва се осмјелила да упита дједа за

Некакав свој зајамчени, па макар какав, ручак и вечеру, и миран лежај. А овако ... Овај изљев као да је староме пружио малу задовољштину.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу. Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну... Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.

— Батали, човече, сав сам гола вода. Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. — Зар су те тако почастили Маскарци, болан?

— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. А данас нам враћају позајмице. — Па ...шта велиш ?...

Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести. Ђурица познаде попа.

— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. — Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено.

повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда је он заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу, па све жарачем говорећи: — У лисице, курво!

Онда је царев син заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба му да ручак, а кобилу уведе у коњушницу, па све жарачем говорећи: — у курјаке, курво!

Он ти се наљути, заповједи да му се спреми ручак од, меса, али, чим први залогај поје, скоче двојица људи (то бјеху његова два брата, који исти овај час оживише) те га

— Бих, што не бих? — рече везировић. Мало потраја, донесоше им ручак. Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром.

кћери у цркву, проспе по кући пуну копању проса, па рече пасторци: — Ти пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!

своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри; кад тамо, а то просо покупљено, ручак готов и све уређено.

у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: — Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве убићу те!

говеда, не знајући ни за што, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече „прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак.

Док он повеза говеда, маћија и отац појели сав ручак, те он опет гладуј. Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак поче плакати.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Нешто касније приметио сам да се, по захтеву оних који то желе, служи ручак па се сетих печене гуске коју ми је мајка припремила и ставила у моју шарену торбу.

У периоду финансијске кризе, ручак ми се састојао од тањира чорбе од пасуља и парчета црног хлеба које је Бауери мисија давала за пет центи.

Позвао ме је на ручак и пре него сам отишао потврдио сам му да ћу се следећег октобра вратити у Кембриџ и радити под његовим руководством.

Позвао ме је на ручак и пре него сам отишао потврдио сам му да ћу се следећег октобра вратити у Кембриџ и радити под његовим руководством.

- Отиђи и живи у Мекмиленовој колиби, читај свог Фарадеја пре подне, затим дођи на ручак касно поподне предложила је Меџ и њен предлог је усвојен без иједног гласа против.

Но, морам признати да сам био веома гладан када се служио ручак у гостионици у Кориу, и ја сам у њему веома уживао. Никад нисам разумео прави смисао скромног живљења и амбициозног

Моја газдарица, жена у годинама, и њени млади станари молили су ме да га што чешће доводим на ручак. - Да, доведите га - приметила је једна заједљива млада госпођица, - кад је он овде и ви личите на човека и скоро па

Ћипико, Иво - Приповетке

Није био вичан тим пословима. Пре него ће изићи Цвета упита: —Што ћу му предати за ручак? —Разуми се, јухе и добра црна вина... —Е, да га је! — опази жупан. .

—Доста је за ручак, — рече наглас, омота туњу око трстике, узме рибу и упути се ка смокви гдје је храну оставио. Полако, као има

И данас, кад је у пољу Цвета понела ручак, кришом рече нешто Павлу, а Павле учини се невешт и нешто прогунђа, што, додуше, он није чуо, али га је у сумњу

Ко ће радницима уљудити јело и донети ручак у поље? Па опет,Павле је у завору, а с њим је у срезу. Ко ће водити бригу о његовим воловима?

Најпосле извали из своје путничке торбе свој ручак. После опет лута поред старих, нарезаних зидова и посрнулих кула.

У недељу рано обишла је глазба главне градске улице, а ограду окитише сваковрсним заставама. Пред ручак обавила се свечаност у присуству самога владике и остале одабране господе.

Тако је и оно двоје гворило... —Чега те стид? .. . Чему си исилазио?...Имао си код куће свој ручак, а знаш како се код нас каже: ко има ручак, лако му је за вечеру!... ...Зидови нове цркве наочиглед дижу се.

—Чега те стид? .. . Чему си исилазио?...Имао си код куће свој ручак, а знаш како се код нас каже: ко има ручак, лако му је за вечеру!... ...Зидови нове цркве наочиглед дижу се. Жега даномице попушта и настају јесењи кишљиви дани.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Оно се разговара, оно се шали, а највише прави апетит. ФЕМА: Данас узимам чест ајнодловати вас на ручак. САРА: Благодарим, благодарим!

А гле, моја Финеска, о бештија једна, да се само не изгуби; ја је морам ићи тражити. Дакле, ја ћу зацело доћи на ручак, немојте се ни најмање сумњати, ја нисам нигда у том моје грубијанство показала.

) АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Ух, мора човек у несвест да падне. (Седне на столицу.) АНЧА: Мајсторице, шта ћемо за ручак? ФЕМА: Ух! (Стресе се.) АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Ју! Забога! (Треска се на столици.) АНЧА: Мајсторице, вами је зло?

ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију! АНЧА: А шта ћемо за ручак? ФЕМА: Кувај макар кремења, кад си таква дроља! АНЧА (у поласку): (Међер је моја мајсторица сасвим изгубила памет!

колико фели цушпајз, какво печење, зашто, да вам право кажем, нема гостољубивије жене од госпоје Миричке; и ја сам на ручак позвата, и нећу јој отрећи, верујте ми, мон фрер.

САРА: Имате право, невоспитана је, а и свашта. Него, мати јој је друга жена. Она и вас на ручак позива. РУЖИЧИЋ: Велкоможни трбуве, Твоје силне меуве, Гоне гладног певати, Гоне стихе правити.

Краков, Станислав - КРИЛА

Наређено је да се у штабу не кува ручак, јер дим обично навлачи ватру. — ... — По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ...

Шеф ескадриле похваљен је највишом наредбом за успешно даљно извиђање, те су зато сада приредили свечан ручак. Дошло је неколико савезничких официра, чак и са знаком сфинкса и лава на јаци, један залутали новинар и две високе

Шта их је он само имао. У том се на вратима појавио насмешени велики Жан из Провансе и јавио да је ручак готов. Пуковник је одмах скочио с кревета, и када је успео да на жуљаве стопале навуче папуче, отклатио се у суседну

Мали Анамит је носио Душков ручак на дрвеној табли. Из суседне собе се ускоро чуо пуковников глас. Протествовао је што их једнако кљукају сардином.

Петровић, Растко - АФРИКА

Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.

заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да замислити, све до преласка за ручак. Јела и служење око стола као у Европи.

У Сикасо стижемо за ручак. Мој је први утисак да је ово велико село, прво суданско село у које сам дошао, и које је на свима картама обележено

Сликам га усред воде, нагог, са целим Океаном у позадини. Први пут купање у мору у половини јануара. Последњи ручак са црнима. Риба на пиринчу преливена папреним сосом.

Срећом за ручак сам већ сасвим добро. Мистрал не слаби но, према свима предвиђанима, за време идуће ноћи мора пасти. Тако мој пут од

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Не знате како је то добро, и како се човек лак оцећа кад се јутром мало прихвати, али само мало; иначе поквари ручак.

гранате, мој коњ престане јести и наћули уши, а кад граната пролети, он фркне на нос и продужи с апетитом свој ручак. Кад сам овако на згоди да опишем шта се одјутрос десило.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мој ордонанс је трљао задовољно руке. — Их, што неће сад да нам донесу ручак. Добили бисмо дупле порције. Посели смо ровове и чекали...

Сви они који су силазили са фронта, било којим послом, или на путу за Солун, свраћали су у трупну комору на ручак, вечеру, добро вино И пријатан разговор.

Сипај тај коњак! — Настави, по реду, полако. Дакле, стигао си и ушао у кафану. Сад долази ручак, тражење стана — говори Лука, да би га увео у причање. Драгиша настави: — Сад да видиш, невољу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима предел'ма, Оцена својих житне њиве, Ручак и ужину чекајући, — Знаш, зготовљену прабапским начином Од верних љуба, — невине деснице Хајдуком дали, који

одевена била, кака је који сват био накићен и каква су јела при обеду имали, све редом од супе до ораха, с којима је ручак окончан био.

Са првог ката сиђем у канапу, ручак већ готов, официри седају за трпезу; један сув, висок и црн Талијанац, уједно и маркер и келнер, остави билијар...

право имају људи што на, ,Списатељку’ вичу! У мојој кући мало не бијаше данас за ручак стихова! Ја код огњишта, донесоше ми се новине, — сад све на страну, морам видити шта је на бојноме пољу — — — — —

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Само сабљетина о калдрму звецка, а 'оџа на џамији учи. Учи, 'оџа, и ја сам учио! Наредио сам био да се и ручак спреми, ама кесеџијски ручак: погача на копрен, печен крмак и десет ока вина.

Учи, 'оџа, и ја сам учио! Наредио сам био да се и ручак спреми, ама кесеџијски ручак: погача на копрен, печен крмак и десет ока вина. Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Сутрадан оставимо господина Жику да се испава, а ми 'ајд' на ручак у друго село, код другог председника општине, па се вратимо и пошаљемо депешу у Београд: „Енергичном потером овосреске

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. И после би и отац долазио.

— И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. — Хајде, хајде да се руча! Где је нана? Зовите је.

После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили. Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила

Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.

За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.

не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би

Убрзо би долазили и они. И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак... Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави

Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје. А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и

Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.

Сасвим га, од страха, остави, напусти. Дрхтала је пред њим. Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Берба г. је свечаност: у бербу жене иду у стајаћем руху, и спрема се жртвени ручак (јагње, СЕЗ, 14, 274). Ако се на Божић мете кућа, опадаће г. (Караџић, 1, 1899, 210).

, 3, 1924; ТРЂ, ННЖ, 3, 12; 106). Старог свата младожења зове трећег дана на ручак јабуком (СЕ3, 19, 180). Са ј. као символом плодности стоје у вези, свакако, многи свадбени обичаји, али се ова њена

буде тешка као олово«) и по који новац (»да п. има добру цену«); уз то долази и жртвени ручак (Караџић, 1, 1899, 206; 3, 1901, 116). Кад се п.

, 380). Дулек (цуцурбіта мелопепо). У Гружи за божићни ручак »на постављену врећу стави се здрав дулек (жута бундева), да чељад буду напредна и здрава као дулек« (СЕЗ, 58, 1948,

ништа из куће (ни оно што је позајмљено); ако месе, не додирују ништа црно; на софру не стављају судове са црним дном; ручак спремају само оне које су »чисте«, тј.

Ћипико, Иво - Пауци

Сјутрадан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека из околних кућа. Ждрале и Крило надимак им је у селу.

А и поп Вране одржа задану ријеч дату пријатељима и знанцима, да ће учинити добар свечани ручак ако остане прост од тужбе. И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде.

И требало је то да учини, јер се пријатељи живо заузеше да од казне ријешен буде. На ручак позвати су сви околни жупници и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово и један опћински

Маша, коју је поп Вране позвао да спреми ручак, донесе чорбу. Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.

сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне: навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.

— Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част. У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га. Гледај само свијета у пристаништу! Врева народа видјела се у пламену.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ситна оспа му се проспе лицем кад ме угледа, преседне му ручак кад смо за истим столом. А шта сам ја радио? Бранио сам његову проклету Кулу, бринуо се о његовој проклетој имовини

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ератостен ме благо прекида у томе, јер је време да пођемо на ручак. Онде ћемо се упознати са свима александриским научницима.

министарства, српска администрација, француска пуномоћија, бугарске, грчке и турске дипломатске визе, патријаршија, ручак, конференције, инструкције, паковање, опроштајне посете, а данас мир и тишина.

Он има природан и звонак смех, а воли шалу, као и ја. Зато је наш ручак протекао веселије него за столовима осталих сапутника. Са коликим је разумевањем саслушао моје, најновије јаде.

Још примих после службе честитке свих учесника моме крсном имену. У гостољубивом дому нашега посланика свечан ручак. Џиновски морски ракови, нежне артичоке, хладан шампањ, „сек“ због сувог режима. Око поноћи лак земљотрес.

За ручак се седало око један. Све што је за њ било потребно, давало је наше имање: башта сво зеље, од простачког лука па до госп

Њено јаје хвата запремину од 125 кокошијих; довољан ручак за најгладнију породицу. Но да се не задржавамо у овој просторији коју и онако не бисмо могли прегледати, него

хлади онде велики стаклени ћуп, испуњен руменим македонским вином; други спремају, у засенку наших аутомобила, обилан ручак који треба да нас забави неколико сати, до пролаза брзог воза за Београд.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели! Готов ли је ручак за нас? ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли!

ТАШАНА (не прекидајући намештање): Стано, шта је? Јеси све спремила? СТАНА Хм, хм! И момци већ однеше ручак аргатима на њиву.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Оним јаким, здравим зубима огули батак одједном, и некако са задовољством пусти кост да звекне у тањиру. Кад сврши ручак, воду пије из „бокалчета”, мало мањег него што некима стоји на умиваонику...

Који је тај Мата? И што се не одазива? Или увек спава, или баш сео за ручак, и има добар апетит, и не да се узнемиравати. Ето, тај Мата ми је необичан, и волела би да га видим.

Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много желео; једаред и тиролски шеширић који је Ханса просто очарао.

Грчка књижевност, грчка философија, то је сам Божји човек и човеков живот. Платон приреди, макар само у мислима, ручак, позове госте, и тек онда почне философирати.

Сваке суботе, стари професор историје, сада у пенсији, долази код Бранка на ручак, а после у кабинету разговарају, па је и то доносило радости. — Навикавате се, драги Каленићу? Моћи ће се и тако?

— У десет сати није продрло ама баш ништа. Изгубили ваљда сви главу, како ће Енглезима скувати ручак. Ко ти зна шта једу. — У једанаест се појавила на улици Енглескиња. Сама. — Куд ли је пошла без мужа!...

Но, мада је домаћина у његовој кући чекао ручак сваки дан, дешавало се да ту, без њега, руча неко друштванце младих људи, док би домаћин, прошао поред своје куће,

— скакала је на ноге Сока да она стрчи и отвори госту капију. Долазак истински драгога госта на спрат и на ручак испадао је помало као нека увежбана сцена у позоришту. Гост, дотеран као увек, чист, закићен цветом, на једна врата.

Други су се опет радо замишљали као позвати на ручак код господин-Васе. Деца су се играла, и то редовно, „господин-Васе и госпа-Јелке”.

Још један сутрадан, изведрило се, али јако застудело. Сви оџаци терају дебео дим; ложе се пећи и кува се бољи ручак. Зима.

„Сад ће поднем ручак је фини: излазите, не сметајте ту.” У први прави зимски дан паланка је као нека фламанска слика: трпезе, весели

Осетила је сузе, али се уздржала. О Првом Божићу, Ната и Мирко су ручали заједно. Последњи ће им то бити ручак. Последњи ручак никада нигде није био весео.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Наше даме радовале би се на нову какву мустру од капе, дембели би се справљали за ручак и спавање, а заљубљен, који своју драгану давно није видио, представио би себи како би красно било кад би се изненада

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Овако изгледам себи као онај који, позван на богат и раскошан ручак, стигне читав сат касније, кад је сав ручак поједен, па му понуде да му обаре три јаја и још га љубазно питају: жели

Овако изгледам себи као онај који, позван на богат и раскошан ручак, стигне читав сат касније, кад је сав ручак поједен, па му понуде да му обаре три јаја и још га љубазно питају: жели ли ровита или тврдо скувана.

Говорили смо о испитима, о њеној госпођици како је строга. Казивала ми је затим да је њена мама данас за ручак правила пуњене тиквице, а ја сам јој се хвалио да смо ми синоћ имали штрудлу са сиром.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Око подне, паљба артиљеријска престаде... Донеше тада и ручак за Краља. Краљ нареди да дође и лекар, али њега нигде не беше. Војници рекоше да је он повео свога коња и отишао.

Прича се о неким командама у којима се приређују гозбе. Проносе се гласови како су данас у другом дивизиону имали за ручак сарму од купуса. Отишли смо одмах да се уверимо, и Лука нареди Исајлу да подгреје онај остатак.

Те ноћи било нам је врло угодно у хладним шаторима, јер нас је могло снаћи још и нешто горе. Сутрадан имали смо за ручак нешто мало пиринча, али без хлеба.

Људима је скренута пажња да штеде воду, али ми смо по цео дан жедни. Војници непрестано промичу са чутурицама. Ручак и вечера дели се тачно у одређено време. Обично по вечери силазимо у кабине.

Наша тела су увек влажна. Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Од ватре на којој се кувао ручак, потпали се сува трава и букну као барут.

— Не би било рђаво да је ударило малчице јаче, колико да се завуче под кожу! — шали се Ђаја. Још ни ручак нисмо завршили, а отпоче борба у кланцу, кроз који се пружају железничка пруга и друм, што воде у нашу дубоку

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

КОЛИБАМА 80 ХАЈДЕМО, МУЗО 81 ВЕЧЕРЊА ЗВОНА 82 ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ 85 УГЉАРИ 86 ТЕЖАК 87 РУЧАК 89 ОПИСНЕ ПЕСМЕ 90 НА ЖАЛУ 91 ПОД ЈЕДРИМА 92 ПРОЉЕТНЕ

1918. РУЧАК У издртом сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра навече; а кадшто их јатак намјести гдје у шуми па им носи и ручак и ужину.

Јетрве (краљица, деспотица и војвоткиња) носе саме мајсторима ручак, и то по реду: данас једна, сутра друга, прекосутра трећа, — као што је обичај у свакој патријархалној породичној

Но ето сте три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, зиђите је кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града“.

вила: ев' ми јесмо три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, да ј' у темељ кули узидамо: тако ће се темељ обдржати, тако ћемо саградити града.

Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет ручак мајсторима, јер ћеш своју изгубити главу, зидаће те кули у темеља“. И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој

Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада погинути, зидаће те кули у темеља“. Млади Гојко вјеру не погази, и он својој љуби не доказа.

Кад ујутро јутро освануло, поранише три Мрљавчевића, отидоше на град на Бојану. Земан дође да се носи ручак, а редак је госпођи краљици; она оде својој јетрвици, јетрвици, љуби Угљешиној: „Чу ли мене, моја јетрвице!

Нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Говорила љуба Угљешина: „О јетрво, госпођо краљице, нешто мене забољела рука, — тебе здравље!

— пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Ал' говори Гојковица млада: „Чу ли, нано, госпођо краљице! Ја сам рада тебе послушати, но ми лудо чедо некупато,

Вели њојзи госпођа краљица: „Иди, каже, моја јетрвице, те однеси мајсторима ручак, ја ћу твоје изапрати платно, а јетрва чедо окупати“. Нема шта ће Гојковица млада, већ понесе мајсторима ручак.

Нема шта ће Гојковица млада, већ понесе мајсторима ручак. Кад је била на воду Бојану, угледа је Мрљавчевић Гојко; јунаку се срце ражалило, жао му је љубе вијернице, жао

10 ДЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА Сиротује сирота девојка: каде руча, она не вечера; кад састави ручак и вечеру, онда јој је руа недостало; ал' је зато добре среће била: испроси је Краљевићу Марко, а препроси војевода

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ОСТАДЕ НАМ ПЛИВАЊЕ ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО

ПЛИВАЊЕ ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ

мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Па шта ћеш онда радити? Јованче весело узви обрвама. — Ехе, то сам ја већ смислио. Понесем ујутру књиге и ручак у торбици као да ћу у школу, па кад наиђем поред Гаја... — А ти на дрво!

— инати се Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо триста година! —пркосио је Николица. — Ми смо понијели ручак. —А ја ћу остати хиљаду година! — викну Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо хиљаду стотина и педесет година!

Можда кува ручак, пере крваве кошуље, плете неком шарен појас или пришива сребрно дугме. Ни највеће јуначине не могу без тих обичних

! Тога тренутка неко треба само да помене како би добро било за ручак испећи кромпира, а Ђоко већ скаче и зове Вањку: — Широки, понеси врећу, идемо у црквењакову њиву.

Напад је био одређен већ за сутрашњи дан, пред сам ручак, јер се посигурно могло рачунати да ће читава дружина баш у то вријеме бити на окупу у свом логору Тепсији.

Спава гдје стигне, једе гдје га ручак затече, пере га и крпи свак помало, а сви његови путеви воде га у крчму. — Дедер ти сад њега нађи тамо гдје он

— Дедер ти сад њега нађи тамо гдје он стигне, гдје га ручак затекне и гдје се помало крпи — вајкао се жандармеријски наредник Дане Накарада и од пуста јада одмах је скренуо у

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

гледати, којано и на његово господство примаче се од злобне му браће: видеше Јосифа из далека где им на жетву носи ручак. И здоговорише се међу се да га убију. Пак онда ћемо, рекоше, виђети нашто ће се његови снови извршити.

Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у подне. Зато и одоше му ученици сви у град да штогод за ручак купе што ће јести. Оста сам Исус седећи му код студенца. Утом дође из града жена за воду.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ласно ли је мен’ да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте,

Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где

— Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара... Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — Тој му ручак у дућан... А и дућан па што му је!... Какав му је?... Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...

Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. Све се слегло ту. Силан свет се окупио, па прекрилио све

Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлијска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи! Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.

Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено. И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.

— Несам, несам, ловачке ми среће, несам! Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу’ у чаршију, ама викам „сокак-лаф“ си је... Што си неће залудњаци да зборе? — Хе!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности