Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Страхиња се осврте још једном. Од Овчине се ништа више не виђаше. Око мале ручанице беху се испупили под оним орахом, пред кућом Пурковом: чича Мирко, Ћебо, Срдан, Ђилас и други одабрани људи из села.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И науми да све каже Лазару. И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда?
Он запео из петних жила да му она не одмакне... Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може... Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе...
И извидаће се... Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао... И разговор се отеже до ручанице. Тада се постави совра. Попа и Јова дигоше се дома. — Да ручамо! — рече Алекса. — Данас нећемо!...