Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јесте, певају... али то је мучан живот... Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!... Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Тако је то откако је света и века. Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним радовима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— понови Јанко, смијући се такође. — Тај сам поздрав већ знао, научио га од Граничара! — А сад хоћеш ли устајати, да ручаш? Доље те чекају!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица! Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. Срета само хукну. — А она од гаса бурад? — Бурики од гас? Па и то ће ми треба за нешто.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— питао је Живко Јањић. — А да ли тамо где је тачка и запета можеш да ручаш супу, говеђину и печење или имаш времена само да поједеш перецу? — домишљао се Стева Радојчић.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... Ти си сиротиња. Кад ручаш, ти таг не вечераш... Та, викам... ако искаш...
За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!... — А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. — Не слушај душмани моји по ма’але... Несам такав, Зоне, како казују.