Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А знаш да ми срце једва бије од болова који га стегоше! — рече јадно девојче, покривајући исплакане очи својим белим ручицама. — Мораш, кћери, и ти ићи да га доведемо кући...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Оне се све скупиле, згуриле и, зајапурених образа, светлих погледа, заталасаних груди, слушају мантафе, а ручицама стискају срце, да им не куца тако јако и силно... Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Али она ни најмање за то, него убере неке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Жене и старци стоје испред вочића, а дечица, пуна их кола, наслонила се на лотре и машу ручицама. Сви напуштају своје домове пред најездом непријатеља, и жене, полазећи у бежанију, наричу. Ни сами не знају куда ће.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма.
Притрчаше му ко без душе Питањима га обасуше— Ал мала даваше знаке Ручицама обема Да је глува и нема... — — — — — — — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се она Божје тајне
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Министар војни, мали, журав човечић, с упалим грудима и танким ручицама тек беше свршио молитну мало пре него што мене прими.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ако не оде тетица, казаће пред њом... Тетица оде. — Нећу казати!... шапће, а лице јој се искривило, пребледело, ручицама чупка кецељицу... као да се спрема на убиство... — Мама... који је онај што се саплеће?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ташуњаљке су такве дечје песмице које се казују детету, док му се ручицама удара длан о длан. Обично почињу са „ташун, ташун, ташана“, по чему их и називамо „ташуњаљке“, али могу да започну и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Али она ни најмање за то, него убере некаке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: „Баци ти мени балоту, да онамо идем ђе она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
паре, на својим рукама виде дете, голо и дебељушкасто, с белим жиром међу ножицама пресавијеним у коленима, маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сирочад су неутешно плакала цимајући ручицама ногавице што су ландарале око пикљавих ногу њиховога оца, али тај призор није пореметио забавни ток приповести.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Док је Кода причала последњу причу, Сока се неколико пута хватала ручицама за своју лепу главу. Јана, кад отплаче, слуша даље увек оборених очију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пригрлио је помодрелим ручицама хлеб и, онако уплакан, набурено гледа испод ока онога дечака. — Не волим! — вели љутито Мића и одречно махну руком
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Уплашено.) Нећу ја дан! Њу, уста њена хоћу!... Ах, што се пробудих? Она беше! Она, врела, слатка Коштана! Клекла, ручицама ми стисла образе, да ми уста одскоче, а своја уста упила у моја... ах! СТАНА (улази брижно): Бато, зовеш?