Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ниси ти за моју кућу; те твоје беле и нежне ручице нису за посао... Иди, па се помози на другоме месту“. Она се окрете с неким поносом и оде...
Забулила се белом марамом, па залива цвеће; засукала рукаве до више лаката, а оне беле ручице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би да су изрезане од карарског мермера, у који је Канова¹ и румене крви помешао; а
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Копање је нагло напредовало. Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јула радо и весело послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује, иако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као иза магловитог стакла, бледе и бескрвне, пролећу маске мимо мене, а рука, најбољега мога друга рука, као ледене ручице гвоздених врата, смрзла је и мртва.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
чашице, Носи бела леба шеничнога, Носи млада сира меканога, Сира, брате, од своје кравице, Коју ране њезине ручице, Сама га је млађана правила, У качицу сама га ставила. Још је друга ту оклизотина, Како, брате, да је царевина.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Ви кажете, рецимо, виски, а онда то почиње да вам точи виски у чашу, док у тишини лепо чујете како му дрхте ручице, а сироти грлић удара као шлогиран о руб чаше. Добро, чекате шта ће даље бити.
Кад негде угледа дете с образима који висе као у малог мопса, она се просто избезуми: „Види му само ручице“, каже,. „ко крофнице!“ У деветку увече стигоше нам и драги гости! — Извините, овде је мали неред ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Читаве ноћи орач сањао глатке ручице плуга, јаблан се вити сву ноћ клањао топломе ветру с Југа. Читаве ноћи мачак скитао за трагом Брке миша, брезик
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Исус — дете шири Своје ручице, за јатом их пружа И мисли да су то рајски лептири — А привиђење дубље к небу оде... И докле мати на груди
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.
Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мајка му ижљуби косу, ручице, полако му наслони своје хладне усне на чело, па се диже и, не окрећући се више, изађе из собе... ...
Миле су јој биле негда мајчине груди, али је и тада, чим стаде разазнавати понешто око себе, радосно пружала ручице на први поглед милостивих очију.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Обувај, мораш, паре сам дао!“ Ђорђе се клати над постељом а на зиду поред кревета његова сенка је бокал с две ручице. Између њих Адам брзо и сипљиво дише, као да ће да заплаче. „Не могу, тата. Не могу, богами. Мале су, видиш?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сад сам ја његов амануензис и бринем се о њему’. - ,А, то је друга ствар’, рекох јој, ,из ваше ручице, милостива госпођице, прија господину професору јело боље но из моје ручерде’.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта ћеш после, јадни, јадни мој Бане, шта ћеш после?“ Он је већ вриснуо, превија се као црвић, очајно пружа ручице према мени док се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш
Ћипико, Иво - Приповетке
У тај мах учини му се као да пред собом види својих двоје: гледају у њ плавим, веселим очима и пружају к њему ручице, као негда када се је доцкан у сутон с њиве кући враћао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
данас у нашем техничкоме свету, у техничким творевинама свуда налазимо „главе“ и „главице“, „уши“ и „ушице“, „руке“ и „ручице“, „ноге“ и „ножице“, „носове“, „очи“, „чело“, „ход“70. Све су то, дакако, мањевише мртви језички тропи, тј.
Краков, Станислав - КРИЛА
Глава је била мирна, само су две руке кретале и повлачиле полуге, жице, точкове и ручице. Мотор је урлао у пенама, а ваздух јурио из напетих свемирских груди. — Хеј, Сергије, Сергије...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Седећи у оваквом расположењу наједанпут осетих да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо! пусти и мене да се ту мало огрејем!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Плуг ми се ако поквари, удешам Сам; а ти ни оритка држати, ручице нит’ знаш. Хајд’ нек’ ти ору слуге, — они ти ору за плату.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Колико је Пољска дуга На четири своје стране, Од Њемена па до Буга, Није било такве пане. Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше смела Кроз подолске равне степе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
госпа Нола повезе на салаш, сјаји од среће; ако га не повезе, испраћа је до капије и опет сјаји од среће; савије јој ручице око врата и шапће: да му донесе или воћку, или живог скакавца, или комад погаче.
неко друштванце младих људи, док би домаћин, прошао поред своје куће, наставио даље, до оне светло очишћене месингане ручице коју је требало повући па да се затресе главно звоно у „ајнфорту” господин-Васину. — Ено, ено, бруји чика-Мита!