Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Миона стоји и гледи сина како као петлић опскакује, теглећи за ручицу и навијајући ралом час на једну час на другу страну. Рад је тежак, а детиња рука још нејачка.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пружила је ка гомили своју у црну рукавицу обучену ручицу на чијем је длану било исписано да ће последњи потомци кнежева и победиоца код Епидаура бити просјаци.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Видео сам на прозору бледо лице моје матере, наслоњено на суху јој ручицу. У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим. Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Звоно, које је Агагијанијан повукао, у мрачној авлији, где је госпожа Хумл живела, имало је гвоздену ручицу, пред вратима. А звонило је, као клепетуша, иза врата.
Дешавало му се, каже, да је сања тако, па да се пробуди, а у својој руци осети њену ручицу, хладну, ледену, како дрхти. Толико би ти снови били живи, да би се будио, као да га неко зове.
Али он хрче, кад узме дете на крило. Дала би целу Росију, да га само једном угледа, како љуби, нежно, ту малу дечју ручицу, како је некад децу своју љубио.
да их је, тобоже, неки њихов познаник, официр, писао, а сва су почињала овако: „Седох, серце, на клупицу, узех перо у ручицу...” а зашто у ручицу?
” а зашто у ручицу? Па зато, да би оне ухватиле да не пише мушко, то јест да ухвате да је то, он, писао, па да се смеју.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Дође ближе, шапну: „Ко је?“ — „Ја сам, ја сам, злато моје!“ 115. Сад тек позна цуру виту, За ручицу па је вати: „Мина, Мина! окле ви ту?“ — „Пст!... не збор'те, чуће мати!... Брже, брже!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
суздржано кликтање рођака, а сав сам, у ствари, обузет узбуђеним шапатом с непознатим дјечаком, који је некад окретао ручицу ове исте машине: „Бије ли тебе мама? А знаш ли начинити гвожђа за креје? Шта, мислиш ти да се ја тебе бојим?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И по некад сама Тода дође до њега, метне му своју ручицу на раме, и смешећи се, пита га: — Волиш ли ме? А он сиромах муца и крије поглед од ње.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
плотун здесна!... Батерија је занемела. Погнуте главе, људи су мрачно гледали преда се. Нишанџија првога топа држи ручицу за опаљивање, али је укочен као мумија и исколачених очију блене у штит пред собом. — Зашто батерија не гађа!?...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, врелу ручицу. — Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрхтавици, — само да ви нисте онаки...
»Као цигани !« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому. Опаса се невестачки, Па отиде на кладенац, Трже Раду за ручицу Одведе је у шумицу. Стаде вриштат’ бела Рада: “Јао мени и до Бога, Није жена ни девојка, Већ је ово млад Немија!
246. Санак иде низ улицу, Води децу за ручицу, И дечици говори: “Спавајте ми, децо мила, Да се сити наспавате, Да изјутра подраните, И мајчицу одмените.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта ли је сад чека, Боже?... Да ли ће бити боље судбине, него што је њена?... Једног дана отац узе дете за ручицу и, погледавши је подсмешљиво, са већ познатим изразом, кад је вољан расплакати ћерчицу, рече јој : — Шта ћемо сад,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Видите, ја сам држао у приправности ручицу од резервних челичних врата која би се у тренутку превукла преко разбијеног прозора и спречила продирање воде у нашу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
УЗ РАЗНА ЗАБАВЉАЊА ДЕЦЕ 1 (Окрећући десну руку детета, да би било дешњак): Мотала, мотала свилицу На ту десну ручицу! 2 (Шашољећи дете руком по глави): Ова гаша род родила Све трњине и глогиње, Деца брала, па покрала.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Једне вечери, само је увече, кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне смрти: њему се чинило да је и сам
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Охрабрени ми по стоти пут загледамо наше пушке, стежемо ручицу затварача и левом руком притискујемо рамове у нашим фишеклијама.
Ја стегох ону округлу ручицу, па је, што сам игда могао, повукох к себи, и, уверивши се да је све у реду, вратих се понова у свој положај.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности. Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина..
па обори очи, окрете се и полако пође к вратима... Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина...
Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну... Врата се почеше отварати...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!1 (Полази и са врата баца јој пољубац.) Папа! Па-па!...
Краков, Станислав - КРИЛА
Видели се ситни људи како беже. Бора је повукао за ручицу. Нешто се откинуло. Апарат се затресао. Опет. Четири пута се велика тица плашљиво затресла.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Удворника и двора дуждевског, Детињства твога сјајне прошлости — Са покорношћу вашег покора, Љубећи жени меку ручицу — Преминуле те сећô радости; Ал’ ’вако — прости!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад.
Освето, селе! Твој ли је глас Што ми крваво срце премеће, Што ми на душу хладну ручицу У грозничавом своме заносу Као светињу своју намеће? Осветићу се! КАП. ЂУРАШКО (озго на стени): Ох, скупа пољупца!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они послужилац дода гранату и тури је у чељусти цијеви. А она’ нишанџија тад затвори па повуче за ручицу, а ручица поћера пијевца, а пијевац кљуцне у ороз, а ороз: пљас, па посријед каписле. А каписла, брате рођени, дâ огањ.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неко плаче у мени, неко плаче у мени, Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат. Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!
Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад Ковиљка у цркву пошеће, обојицу води за ручицу, а сав народ стрину благосиља (сам ли господ из небеског царства): „Ој Ковиљка, колено адамско, проста душа твојих
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у дивјанском манастиру!
прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу