Употреба речи руше у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Кувај то руво, пеглај, пали, искувавај га у чему знаш: градске бедеме руше маршали, али градове осваја ваш! Сви су вашљиви, прале, регрути, врве ваши по живом лешу, изнад црвене липе што

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. И глава му поче падати на прса...

Та, то ври бесно као у души његовој... Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима... Је ли то вола њихова?... Није! Нагна их јача сила... — Па тако је исто и код мене...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Громови падају над њим и испод његових ногу, односећи читаве спратове разбијеног гранита, који се с хуком руше у црну воду што трагично хучи у мраку.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи. Па ипак је он ишчекиваше.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А онима, који се селе, и траже отпуст у Росију, да се куће регулирају. Да се кућерци руше, ако не излазе на линију! Трифунови, отпуштени, војници почеше, кад се то разгласило, да долазе, свако јутро, пред

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

им да дижу своје цркве и врше своје обреде; православно свештенство излагано је кињењима и гоњењима; српске цркве се руше, а манастири су војном силом отимани и предавани католицима.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало, А Змајевић брзо

Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!“ Кâ грмљава а на смаку света Све уздрма ова речца клета.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) Сваки је кутак колерин одмор, жариште куге, могући Содом. Руше се с дажда, негде за Гомор, секунд, минута, одломка одлом.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара.

Попа, Васко - КОРА

жицом Гнев нам порубљује мисли Накострешене маказе Око голоруких речи Отровна киша вечности Похлепно нас уједа 13 Руше се стубови који небо држе Клупа са нама полако У празно пропада Зар да довек чамимо У каменом ћутању Кроз очи кроз

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И гле: оне се одмах просједају! Под ударцима називâ руше се унутрашње структуре људи, спљошњавају се животне пуноће.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Животом драга, док нас не саране, Грех и кајање руше нас и дижу, И мира нема, црне мисли стижу, Није к'о гробом. О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару,

Ћипико, Иво - Приповетке

—Ово је тридесет година, обикао сам... —А зашто те гоне? —Срушиће све околне куће за нову цркву. —Све руше! — рече она јетко.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Заборавимо мрачно поверење себе са собом, у страшно подозрење простори се руше и црна наилази плима. У шкртости тишине без себе и иметка ми смо последњи заточници почетка под каменом што име има.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

јединог, Па кад би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур плави свода небеског Унакрст рију, руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем својим храни човека По урвинама света срушеног, ’Ваке би венце

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У Лазаревог царства бурном стању, Где разуздане страсти многих зала, У личној борби и худом незнању, Слободу руше, а ланце вазала И ропства кују, да на трулом пању Свог лицемерства гоје рој кабала, Догодила се ј’ на дан Видовдана

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Ранковић је дао личности у развоју, њихове сударе са светом у којима се руше њихови идеали, мењају њихови карактери, те се човеку све догађа супротно оном што је хтео.

Ћипико, Иво - Пауци

хицем из хајдучке кубуре, а комшински пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир што га први снијег селу донесе. Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.

плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Напустио је своју браћу да би помогао оним који су дошли да нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших предака градили у зноју лица свога.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Време се укамари и стоји, и дође некима да га лопатама раздрмавају и руше. Има и она друга страна. Паланачке породице тако брзо клоњавају, спарушавају се, празне се, пропадају материално и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко јендека... — Свршено је — рече потпуковник Петар.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Одједном се Јованчету следише ноге. Спазио је како испод једне веће сиве стијене излијећу грудве земље и руше се према потоку. — Ено га! Дрекавац копа јазбину!

Иза низа брегова, од ријеке Уне, поче да одлијеже тежак тутањ и грмљавина као да се брда руше. — Оно топови грувају! — с језом промуца Ђоко.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности