Употреба речи руши у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Упомоћ! Људи, помагајте! Ено се руши већ! Људи, вода! Из мале гомилице њих двоје-троје, широких прсију, снажних мишица, храбри момци, каквих ћивтински

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!... То бива наједаред, као гром... И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!... Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!... Мени се бар тако чини!...

Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. И глава му поче падати на прса... Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.

Слушаће они мене као снаше!...” И предаде се тим мислима. Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... Чибук му давно испао из руке... Њему се учинило да већ дела.

он потону сав, гледајући како руши и пали... Чибук му давно испао из руке... Њему се учинило да већ дела. И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања... Душа му се топила од мила...

Онда осети како му нешто хладно мили по кожи... Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... И он угледа небо облачно, тамно... И као паде плаха киша и она му ороси лице...

Турчин се не може маћи. Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. Станко се умешао међу Турке па руши... За тренут ока друм поста касапница... Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...

да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево злато сја из блата.

ИВ Ти си принцип који и руши и гради, Дух божји у свакој и струни и црти; И ветар што хучи на обали глади, И њива што плоди у пределу смрти.

Својих решења и идеја, Својих начела имате и ви — Кад год се неком руши стреја, И гаси свећа где ко живи. Све се купује и све прода.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

! А часловац је његова сопственост, он га је купио и донео. Да га питам, ко руши православје? А он код владике каже да је пентикостар, само зато што је то већа књига, па к’о вели: и последице морају

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

улице, упала кроз његов отворен прозор, најпре га је поразила, па је као неко што је очевидац док се на његове очи руши кућа сазидана до самога крова, наједном обамро у некој страшној, укоченој и малаксалој узетости, док се постепено није

Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да се руши небо застаде укочено, мртвачки. Онда неколико тренутака настаде дубока, страховита тишина, па се он ухвати за главу, и

Бојим се, јер, ето, пред мојим пренераженим духом руши се и последња вера у сигурно. О земљо, као и небо, тајно вечна, јел' близу доиста твој крај?

Црњански, Милош - Сеобе 2

је на страни Трифуна, а разумела је добро куд је Гарсули циљао, кад их је одредио да вуку песак са Бегеја и да им се руши кућа, ако није на линији, на концу инџилира.

и да ће им Темишвар и децу оловом засути, и она дрекну – да се Пеји рушила кућа, а не може бити царски бефел, да се руши кућа над живим људима. Гарчула је Пеју ударио бичем по врату. А Пеја је тек онда потегао из штуца. Тек онда, тек онда!

Имјели смо надежду за ову годину. А он, кад се едва крмимо, на садашње мучно време, каже, не ваља. Да се опет руши. Чујеш ли ти мене? Киша кварила, ми подбочисмо, са комшијама, сохама. А он каже не может. Него на коноп.

А све што је себи назидао, за то време, у ветар, ето, све се руши. А те рушевине су жалосне, иако су невидљиве, као што се и ветар не види.

Теодосије - ЖИТИЈА

А свети, уздајући се у Бога, Не побоја се гордога хвалисања Угринова, које у пад руши. Пошто је тада било лето И пошто је веома палила жестока врућина, хтео је свети да жеђ од, поста угаси са мало вива И

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (грлећи Милана): Ја нећу да се растанемо! НОВАКОВИЋ: Буди мирна, Рина! Не постоји закон који руши срећне бракове.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Оно би, вероватно, било мирно и да је зграда над нама почела да се руши. Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Кућа Исаковича беше препукла на северној страни и чинило се да ће, ако кише још дуго потрају, да се руши. Ливада око ње, високо над Дунавом, била је толико натопљена кишом, да су се у трави почеле појављивати рупе и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Можда да једемо малу децу? Зашто су дошли кад су успели тамо, у белом свету? Да продају стару кућу која се руши, да уговоре изложбу или да летују. Трећи да сахране стару мајку. — Сирота старица! Ти је знаш?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

непостојећег Да до тог отрежњења дође, једанпут ће се потрудити злобни пољар, други пут осорни отац, који ногом руши оно што је дете у будном сну направило: Тамо испод јабуке, разваљен и опљачкан, дућан виче и зове дућанџију.

Од сваког таквог реда, од сваке речи, почиње да се руши лавина речи и ритмова, појмова и веза, сходно искуству и устројству појединачне свести.

Надахнуто, загрејано, то дело руши све препреке пред собом, гута све и вари све, или бар успева да учини сношљивим нешто што код слабијег писца никако не

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Дух критике и социјалнога идеализма одушевљава млађи нараштај. Претресају се старе установе, традиције и идеје, руши се из темеља све што је везивало за мрску и понижавајућу прошлост, израђују се нови лични и друштвени идеали.

Милићевић, Вук - Беспуће

скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире. Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ето ти човека, А Бог њега овако дочека: „Чу ли, чоче, чу ли, дете моје, Што год видиш, све је ово твоје, Ватај, руши, чупај, једи, пеци, Боди, гуши, натичи и сеци, Туци, гули, пали, дери, кољи, Царуј, сине, по својојзи вољи!

удри опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу.

Ти не беше онај расте силни Кога бура с уком доле руши, Веће цветак скрован и умилни Који цвета, вене, па с' осуши.

Да благо теби!“ побро му је рекô, Те пушку лако од ока салети; Те бије, руши, своју браћу свети. Но што за фајду, и пре беше мало, Ал' сад их само стотина остало, А злотвор своје броји на

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

” Па кô потоп од бујице кад уставу прву свали те поплавом бујних вали руши, дере нештедице, по уздасих тако први' у јунака реч поврви: „Ох Делила!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Кад му кажу шта да намести — он намести. Кад му кажу да руши, он руши. А у студију се стално мењале фаце. Таман склони у магацин лабудово језерце, дође време да се намешта

Кад му кажу шта да намести — он намести. Кад му кажу да руши, он руши. А у студију се стално мењале фаце. Таман склони у магацин лабудово језерце, дође време да се намешта метеоролошки

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Издржи налет зрачних насртаја, уз тежак тресак, који руши кревет где мрак је био, збацујући терет од љупких тела, брушенога сјаја, без којег нема погледа што вида, пред

Кроз нерв ружичаст, а надахнута, плане силина, што сена гута и руши свераст. У седмој строфи зине белина, тек дотакнута. - Ту су утваре, јазбине, ждрела, мрачне провале.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

С хуком се руши, не пјева ништа, помамно јури кроз разбојишта. На крајњем циљу, у јутра плава, тркаче прима поспана Сава.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И у мирном часу тада Засија се румен жар, Дом се руши, стреха пада Стресајући дим и гар. Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз суморну, бурну

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

А где да га нађем, питам ја, зар је лако сетити се телесне грађе у буци која руши лагуме лобање. Отклоните своје трубе анђели, мамузама не газите по хумци Ја остајем где сам у земљи језика мог,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Као огроман талас који је пробио брешу, па без милости руши пред собом, тако је јурила пешадија понесена осветом, гневом и заносом, док је разривена царска војска бежала обузета

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Истина, мало нам је незгодан био у почетку: све хоће да мења, да поправља, да руши. Некипут нас и резили: — За Бога, људи, изгинућете на оваквим улицама; што ово не оправљате?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Земља шкрипи као лађа, Заглунуше уши: Не знаш да ли све се рађа, Или се све руши. МУЊА Муња у оку мом, ко метак Споји крај и почетак, Обасја шумске изворе, У гори, у води, завали Све што

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном. Буди права мати, Дижи, стварај, руши, ко да нема мене, И дај срећу коју ја не могох дати'', — Ја бих тужна срца и погнута чела Рек̓о болну тајну што ме

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Колико пута би Софка стајала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца. На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.

Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида. Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Знаци младости већ не красе Дела ми, која време лагано руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне

И били срећни због љубави своје, Поносни трајно због свога рођења; Нити је икад мислило нас двоје Да штогод љубав руши или мења.

Неосетно, тихо пали смо под владу Друкчијег, грубог, моћног суверена: Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.

Изгажена трава, и села се диме... Кад свемоћни помор, у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине име, — Мртво, пусто оста историјско поље, И прострт је тужно свуда леш до леша.

Свеједно да ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао.

Све промиче, све се кида, руши, троши У пепео ствара, — ја то добро знам; И све чешћи биће ти часови лоши, Када човек види да је сасвим сâм.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, / А неправда руши обадвоје; итд).

— Ниједна мука довека. — Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо.

— Право ријет’, (м)а умријет. — Како Јакову — тако свакому. О ПРАВДИ — Правда држи земљу и градове, а неправда руши обадвоје. — Ако правда не поможе, кривда неће помоћи. — Кад клин клин потера, онда правда изиђе на среду.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” И она се склони за врата, кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће гдегод што нађе, сав изгребен и подеран, па како дође, назва матери помоз' Бог! па јој рече: „Мајко!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Боже мили, што се од њих чини!... Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!... Враћајући се са чесме, Бакоња је морао надокнадити све пропуштено чешкање.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

- Трошни пеп'о лако се не буди. Канда брује топови са стране Где сам младе проживов'о дане. Ил' се руши, ил' се нешто зида, Ил' баш раја окове раскида? Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе?

Неосетно, тихо, дошли смо под владу друкчијег, грубог, моћног суверена; Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У лименом жлебу, на зиду поред моје главе, гушила се вода. И мени се чинило да се онај мутан, жут и прљав муљ руши право у моје срце, да га плави, да га дави, да га гуши у оном најкрвавијем ропцу умирања.

Софисти су први представници те слободе као субјективног принципа, којим се руши традиција и дата реалност... И у том моменту диже се мајор Таса са свога седишта: — Ви не знате а а ја познајем Грке

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

„фондака”, који је у старини служио за смјештај страних трговаца и њихове робе и који је на прољеће требало да се руши ради градње нове клаонице.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?... Све се руши, свега нестаде ; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И она се склони за врата. Кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће где год што нађе, сав изгребан и подеран. Па како дође, назва матери „помоз̓ бог“, па јој рече: —

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

обрасцу који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад видим“: Рај се руши Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо уназад, добијамо другу, а кад другу

обрасцу који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад видим“: Рај се руши Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо уназад, добијамо другу, а кад другу читамо

Конфронтирање – унутар условних а чврстих граница стиха – два једнака синтаксичка низа са обрнутим поретком („Рај се руши Руши се рај“) може се узети само као почетак који води ка следећем, засад најдинамизованијем тексту у српској

– унутар условних а чврстих граница стиха – два једнака синтаксичка низа са обрнутим поретком („Рај се руши Руши се рај“) може се узети само као почетак који води ка следећем, засад најдинамизованијем тексту у српској поезији: (1)

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Са овог је становишта лествица вредности националне културе окретана наглавачке. Авангарда заправо руши канонизовану хијерархију у култури, па и у самој књижевности.

Краков, Станислав - КРИЛА

Тишина влада над полеглом масом људи. Опет би стрепња почела да прожима душе, али умор то све руши бацајући сан на ознојена тела. Само неколико људи у групицама шапће. То мајор издаје заповести.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Нешто се тешко руши, тутњи, риче, грми, гази. Пригушено дрекну згажени официр и скочи. Крило од шатора замотало му је главу.

Мешају се модре и мрке сенке. Севне пламен и заслепи очи. Грмне, рикну парчад. Јаукне се. Руши се. Крвава се тајна врши. У мраку се убија лакше јер се не види лице убијанога.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

смехом јаук пратити; Те кад се споје наши гласови, У буни ће се земља трзати; Мислиће да је црни пакао, Те престо руши царства подземног. СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд!

ДРУГИ ТУРЧИН: Па ћемо га тако, везанијех руку, пред везира, нека и он знаде ко му санове руши! ХАСАН: Само полако! Док дође Главаш... Необичан је! Најпре се човек мора навићи Да му у црне гледа зенице.

О, муселиме! Као вижљу га бичем ударај, Гази му мајци кости старачке, Олтар му руши, он ће трпети!... Сестру му силуј, он ће гледати Погледом тупим роба несрећног!...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

сану убија, Тешке ланце кује и младом и староме; Тамо богату јесен гази, а онде дичне Паметнике, славе народа вечне руши. Не пази свето! Само луде слепе и жеље Роб крвави, не чује тужеће човечество, Гази његова права!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Тако! То и приличи мушкој озбиљи: Дух решителан, воља гвоздена, Што својом снагом руши бедеме Препона силних људске пакости. — Ал’ још си доста благ! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја доста благ?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

на далеки — далеки пут — тако је увијек Мијо говорио — не могу да гледам, како се онај Швабо шири по мом добру, како руши и оба ра моје воћаре и моју шуму, коју су ове старе руке гајиле. Чу се да је Столина мајка умрла. Мијо оживи.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.

Ћипико, Иво - Пауци

Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ништа више. Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ зла.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од ње ни трага више. Но туга, што здравље руши, Учини од тада преврат у болној његовој души.

А сниже плоча, одваљена давно, Под свелом травом спокојно почива; Руши је време суморно и тавно, А маховина и коров покрива. На хумку гавран грактајући слета, Ковиље расте и купина цвета.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ено, и онај Мирко, гледам га кад полако хода и руши се на десну страну од болова у колену — и он је већ стар, а он је млађи од мене... Еј, Нато!...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Као набујала река тече живот широким стазама; тече и руши препоне, разрива обале, крха бране, плави долине и односи собом све, све што нађе, све што збере.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

људских гласова, па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши и сатире пред собом.

Овај неумитни нагон за опста-нак стреми као неумољива матица речна, ваља, обара, руши, остављајући за собом изнемогле као непотребан терет. Они ће пропасти, умрети. То је неминовно, неизбежно.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Убрзо су то учинили и пауци. Једино нико није могао да отера врапце, који су неуморно понављали да се руши читава четврт: куће ће до неба порасти, видећете, видећете!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Треба ископати бар још једно пола метра у дубину, зидове мало набити да се земља не руши, доље простријети папрати, а одозго.. .

Кад је већ пласт почео да се руши испробијан пламеном, Вањка накупи са стране читаву хрпу влажне папрати и баци је у ватру.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности