Употреба речи рушит у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Закони су општега поретка мој аманет а живот природе; да их почну сви мирови рушит, моја би се силна на њих рука оружала с ужаснијем гњевом: ја бих све њих у грдне комате раздробио, у бездне

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Стармали« 1881. ЗА ГИРФИЛДОМ Подлост рушит’ — да дивна задатка Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника клета, Подлост тебе укиде са

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ни речи наше неће Светињу рушит’ тију; Чујемо само једно, — Како нам срца бију. ЛВИ Небо гори, звезде горе, Све на земљи спи, Само љубав нема

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јован Пачић ЈЕЗД КОЊИЧКИ Лепо сабљу тргнут бритку И у љуту рушит битку, Кад нас трубе зове глас; Знамен кад се напред вије, Бубањ поступ вес’о вије, На јунаштво храбру нас.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности