Употреба речи рушити у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Мајстори почеше кућу рушити. Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Још у средњем веку налазило се српских насеља по Угарској; од почетка XВ века, откако су Турци стали рушити српску државу, Срби су почели, у мањим и већим гомилама, исељавати се преко Саве и Дунава.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И данас је то Капетан-Мишино здање велелепно, и на ползу народа, али зар је баш требало рушити Конак Обреновића да би се саздало Здање Анастасијевића? И то у време када су Обреновићи изгнани, а Јеврем умро?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Они су, дакле, тврди бедеми Којима ваља темељ рушити, Да на развали такој подигнем Млеткама мојим сјајне оклопе... Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: Заповедај ми, Светлости!

СТАНИША: И ево ти се, божји престоле, Идоле бледи мухамеђана — Гробом мојега оца заклињем: Да ћу и ону љуљку рушити У којој нас је мајка брижљива Певајућ оне сетне песмице На једном млеку брижно гајила — Кô да је знала тужну

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Куда, док нас Минос у ланце не спута? Изнад наших глава леден ветар брише; Залуд наша длета и напори дуги: Ни рушити ништа ми немамо више, и храмове већ су порушили други.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности