Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену. Залелуја кућне душе мирис.
Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем,
муњи, јастребу и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да граби, да дужи буде циклус, руј у зрењу, тренутак Срца који нема цену.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РАДОСТ ПУТОВАЊА Кад јесен земљом проспе руј И ветар донесе прастари бруј, Однекуд се јави складан глас: „Куцнуо је час! Једини спас Је у путовању!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из тих недељних поподнева у дјетињству изнио сам и доживљај звоњаве звона. У нешто каснији сат, у први руј сутона, разљуљала би се клатна са фратарског самостана, обилато, бујно, незажално, испуњујући брујањем читав сутон.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону за увело грло. Тисуће иноча стезаху ми бедра.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ил’ присојкиња се у котур савија, сунце на уранку. Зоре јој очи прозиром у руј, драго на сан доходило, румена кап. Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем.
Златом као ви на походу зајесеним, раскоши пролијем свих умирања. ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти.
ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј.
Бона, кад клоне дан, приклони главу рамену мом, горама у руј. ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА Ронила ронила ми дробну кап у сретање.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
00 РАЗГОН 101 РАКИТА 101 РАНИЛИСТ 101 РАШТАН 101 РЕН 101 РЕПУВ 102 РОГАЧ 102 РОГОЗ 103 РОТКВА 103 РУЖА 103 РУЗМАРИН 104 РУЈ 105 РУТА 105 СЕЛЕН 106 СЕМЕ 107 СЕНО 108 СЛАТКА
Теј се пије од грудних болести (ЗНЖОЈС, 14, 62). РУЈ Гелбхолз (Перüцкенбаум — рхуѕ цотінуѕ). Руј; рујика. У Међудневице свакога петка држе сељаци овце преко целог дана у
Теј се пије од грудних болести (ЗНЖОЈС, 14, 62). РУЈ Гелбхолз (Перüцкенбаум — рхуѕ цотінуѕ). Руј; рујика. У Међудневице свакога петка држе сељаци овце преко целог дана у тору затворене, а у подне им дају рујике у