Африка
Овде су већ лагани, и чаробни, и рујни заласци. у Кази у седам часова. Срећан сам да могу попити чашу хладнога пива; да могу купити последње новине из
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он њежан јесте као што си ти: На врелу ди се диже предел брежни, Ди први пут смо видели се ми, Из твога лица зрака рујни, снеж(н)и, Ди први пут ја сладе неба пи, Ди први пут ја ока т' види бај, — Ту изникô је, мила моја, знај.“ 8.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом. У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже. Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА О, које ли је време у космосу Сазнан од звезда рујни понор цвета Превазилазиш се маглом преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних
Петровић, Растко - АФРИКА
Овде су већ лагани, и чаробни, и рујни заласци. у Кази у седам часова. Срећан сам да могу попити чашу хладнога пива; да могу купити последње новине из
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам! Усамљен тражим луг, Покоја нигде немам, Плач ми је верни друг.
Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик. И бјежим - куда? - не знам, Усамљен тражим луг; Рокоја нигђе немам, Плач ми је вјерни друг.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас зави се у таму.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо на суром вису кроз маглу, танку и плаву, Јелен је, у скоку своме, над понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце прати, Са лаким трепетом и љупким његове рогове злати. Вече се спуштало благо...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ах, А беше давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених дојке поје; Тече речица, плавкаста, Знај, па беллезза.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Лагано на мурве, смокве и гранате Испе се у валу, сва сјајна и драга; Смијући се, озго, с једне гране на те Рујни гримиз изли из свога крчага. А ти у љуљајци па се њишеш ти'о, Кô на међи један мак црвен и мио.