Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Са зајапуреним лицем и кô крв рујним устима дође она и до мене, заста — па онда голом до лаката, белом ручицом зграби воде и попрска ме. — На! Ево и тебе!
ним осмехом на рујним јој устима, гледа га кришом, види: како се он чеше, врпољи, гледа у њу и хоће нешто да јој каже, а она му тада окреће
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама — И мртвачки сандук. И хор свештеника Оглашава поноћ светим молитвама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
и ја, неизвесна сен, за острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком. Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах?
Нестаје ноћ, пуна жалости и болног разврата, а ја остајем у ведром видику, модрим водама, и рујним шумама, као сен трске, лишћа, росног влата. 1924. ПОВОРКА При крају младости тек тешко, чудно, обузме ме љубав.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ни шта је то сено, ни шта је крава, ни овца и прасе, и нису криви што се играју под тим јаловим господским дрвећем с рујним лишћем, и лишћем репе. То дрвеће које је Тошић засадио никада не рађа.
Аћим се приковао уз липу и сенку, ветар је разапињао фењерско светло по калдрми; у башти се јалово дрвеће с рујним лишћем раскрвавило од светлости шареног стакла, иза кога је плакало дете и чула се лупњава што је подсећала на свирку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал’ у пићу Још се никад не осме’ну’ — Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама И мртвачки сандук. И хôр свештеника Оглашава поноћ светим молитвама.