Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили да једва миле; пред Хиллер-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера, пред Спиллер-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: Еіѕбахн беі бріллантер
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кмет брз бјежао је сокаком, а она руља за њим, па како је сокак био узак, прегази једног Јеврејина. Јеврејин како је пао ударио је главом о калдрму и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чудо једно колико је руља подлегла чарима жур-пропаганде! Све оно што би волели да се догоди њима — приписују вама! Немојте само да ми се
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Муте се боје бистрих вокала. Језик је мућак - блескање кала. Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља. Ритмично раде тутњава, палеж.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети пâдом греха, насиља и глáва.
Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника. СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља? — Не. Студен ветар беспоштедно дува; Очи пуне суза; земља нам је сува; Наш се свет снова из темеља љуља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Као што сам већ причао у својој „Васиони и вековима“, разорила је године 392 фанатизована руља пљачкаша последњу велику александриску библиотеку, смештену у Серапеиону, и уништила све списе који су онде остали још
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
ситних потешкоћа створи сабласти, често сам размишљао преврћући се по кревету каква би ме судбина задесила да ме је руља ухватила и открила да ја нисам Стив Броди.
Ћипико, Иво - Приповетке
Како мора да је изгледао овај храм онога хисторијскога јутра пада Цариграда, када је муслиманска руља, опијена победом, огрезла у крви и греху, јурнула први пут у њ?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
листова разних, белих и небелих, Разлажућ’ их мирно међ’ типе остале За прилике друге, велике ил’ мале; И кад већем руља очи с гроба скида, Где патничких мука стоји пирамида; И кад су свечани хорови умукли, Одежде, стихире пратиоци
Он свлађује своје боле, Сакрива их у прсима; Диже горе очи своје — Тешко ј’ добром међу злима. Не мож’ руља да га схвати Од грдобе и пакости; Њене очи, вичне мраку, Још зазиру од светлости.
ТРАЖЕ СРЕЋУ (Од А. Родериха) Хучно, вревно, раскалашно, уз благослов вражи Јурну у свет руља нека, да срећу потражи. Прође поред просте жене, велом прекривене, Јури у свом хитловању, и не гледа на њу.
Жена откри благо лице — ох, како је мила! Руља већем одаљила. А то ј’ срећа била. ЗЕБЊА У РАЈУ Оженио с’ младић Топлотан и зрео, Могао је наћи Крин без пеге
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је, како ми рече митрополит, патријарх Глигорије В, кога је, пре сто две године, баш на сами Ускрс, турска руља обесила, у његову свечаном орнату, на портал те капије.
Отворивши насилно капију и обијајући сва врата, која је послуга на брзу руку позакључавала, покуља та руља преко главних степеница, рушећи, претурајући и ломећи све што јој је дошло до руке.
Ваздух се испунио смрадом и проламао од дивљачке вике. Мало по мало могло се из њене рике разабрати шта та руља хоће.
Он је стајао блед али уздигнуте главе, а на сваки плотун фукарине ларме одговарао је: „Ја сам патријарх!“ Руља се тада још више узбеси, шчепа патријарха и неколико храбрих епископа који се искупише око њега да га бране, и
Само митрополит драчки био је нешто покуњен; њему је, док је својим телом заштићивао патријарха, руља поцепала мантију, а непознати прсти украли његов новчаник са свом његовом звечећом садржином.
И заиста, после подне насрну таква једна простачка руља на наш храм, продре у све његове просторије, уништи и опљачка све што јој до руку дође.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Не потцењујем бугарског војника. Али наши су храбрији и много интелигентнији... Било је то баш пред вече... Налети руља Бугара на један наш истакнути положај, упаде у ровове и наши нагло стрчаше са брега. Мислиш да су се распрштали...
Нека деца плачу. Коњи се омичу у провалију. Војници вичу... Као да смо на неком вашару, и пијана руља навалила без реда, па сад, ко је јачи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Иза широког пола тамнеле су се крошње дрвећа. — Ако уђе у шуму — нећемо је више видети! — рече неко. Руља гонилаца се заустави. Високо горе, у ваздуху, заустави се и метла. — Па шта да радимо? — јаукну једна бакица.