Употреба речи рђавог у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Њега је поп Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника, а тешио се тиме: боље је ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.

Африка

Наилазимо на тамне ловце на хипопотаме који спремају пироге за лов. Поклањају ми зубе који су лепи али, ваљда због рђавог лова, доста оштећени. Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

је била борба против туђинске управе, против администрације и духа Аустро-Угарске, која је сматрана као синоним свега рђавог. После побуна 1882. и 1884. год.

Милићевић, Вук - Беспуће

Није било у томе дану ничега злог, ничега рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијевала с

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Видите, опет не знате; ја разумевам оне које су рђавог поведенија. ПУТНИК (смеши се): Богме, господине, то баш нису пријатељске девојке, него, ако оћете да им ново име

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Јест да су моју бабу звали „паче“, Но за то се ја нимало не стидим, нит су јој због каквог рђавог дјела тако издели име, него је то добила у детинству.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” „Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” — Тако пролази сваки онај који не слуша свога

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве. И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— За тебе нема ничег рђавог, па би могла да кажеш. Деде, кажи ми сада шта сам ти говорио оне ноћи. — Примаче јој се да је боле види и чује.

Петровић, Растко - АФРИКА

Наилазимо на тамне ловце на хипопотаме који спремају пироге за лов. Поклањају ми зубе који су лепи али, ваљда због рђавог лова, доста оштећени. Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

„Бунтовник грозан!...“ А зашто?... Ево! Осмелио се човек згазити На тежак колут ланца рђавог. „Гвожђе ме тишти!...“ То што је рекô, Заслужио је давно вешала! „Синџир ме мори! Груди прснуше!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

последице нису могле избећи ни при најсавеснијој транскрипцији (а баш при таквој најмање), можда су само верна слика рђавог издања Трлајићевих стихова, учињеног очевидно по туђем препису а не са оригинала, али можда и резултат песникових

Песму сам имао у два подједнако непоуздана преписа рђавог рукописа који потиче из времена „никако после 1822” године. У рукопису, као што је то честа навика писара нарочито

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

СПАСА: Па набрало се. Од дана на дан па се набрало. Дође муштерија, тражи оку вина... ЖИКА: А ти њему оку рђавог вина, а он теби рђав динар. СПАСА: Јес', господин-Жико, тако је како ти кажеш.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Руке су човек као што птице су њина крила; Руке у рђавог су сличне пустошном тлу, и горама, А смерних старица с чијег вретена истиче свила даду да им се прочита мудрост

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности