Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари. Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?... Јелицу Милошеву хоће он. Иван се осмехну. Он је давно знао да Лазар воли Јелицу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Та није ме у три вармеђе било!« Но како свака ствар на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави! Биће и новаца.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Напушта војску и све мисли да му је неки Гарсули крив. Ништа нам Гарсуле и кирасири не могу. Него кад Бог да рђаву жену, еј хеј, то не ваља, то! Нико не може упропастити човека, док га жена не упропасти!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени ритам живота, смог, неправедне критичаре, Академију наука и рђаву, залеђену храну...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лажна књижевност је веома практична: неупућени њоме лако рукују. Много је простије објаснити деци неку рђаву родољубиву песмицу, „за децу”, него ли једну ваљану строфу Лазе Костића или Ујевића.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Гледај ти шпиона, како би тела да се и у тајне моје плеће! Шкода што немам рђаву нарав да ти тај језични језик до краја ишчупам, да не проговориш ниједну реч, док си год жива. (Ода горе и доле.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Она ме погледа и одмах разумеде рђаву игру речи. — Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ
— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. — Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. — Па дела, причај, славе ти, Мићо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али, знаш га ти. Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек. Ником рђаву реч, ни „потамо се“.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. — Угљен, ако не ожеже, он огари. — Тко зло чини, зло и чека. — У рђаву читлуку вазда рђава година. — Злим зло, без зла још горе. — Тко се туђем злу весели, нека се своме нада.
— Што је више брдо, то је дубља доља. — Зло с добрим сусједује. — Добру коњу сто мана, а рђаву (само) једна. — Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро.
— Док је леђа, биће самара. — Тко није служио, не умије ни заповиједат’. — Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати. — У млађега поговора нема. — Поштуј старије, и тебе ће млађи. — Поштуј ако хоћеш да си поштован.
— С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир. — Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа. — Тежи је рђав друг него дуг пут.
Слути, слуто, наслутићеш. — Приповиједа се да је казала жена мужу кад јој он рекао да она иде по рђаву путу, па кад је он послије ухватио у том послу, а она стала кривити њега зашто је слутио. Што се ти пољуби с њим?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Подиже песницу ка небу И развика се да је све одјекивало од сводова аркада: „Поганска фукаро! Добро те познајем као рђаву пару.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најкасније око двадесет и пете, то је код већине нагло престајало. Дакако, уколико им међутим није прешло у рђаву навику, као грицкање ноката, или уколико за вријеме тог пубертетског списатељства нису нашли начина да на њему
исти идентични, незамјенљиви ја, има нешто просиједу или проријеђену косу, да су му леђа нешто погрбљена, да је добио рђаву навику да носи наочаре, и томе сличне трице? Још је нешто од нарочите важности.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ти одвежи коња, ништа се не бој, онда скини ону рђаву орму па метни на коња, а оне златне никако не дирај, јер ће се слуге пробудити, ухватити ће те, и ти си, побратиме,
А како се гадио гледећи ону другу циганску, рђаву! Мислио и мислио шта да ради; такав коњ, па на њега да метне онакву орму!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и 3, 75, 222). Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23).
Ћипико, Иво - Пауци
Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу. Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци. Ма ко ће одолит'; брата узели у милитар, оста отац сам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бајаги ситан, али чест и сладак, да га живог једеш. Баш да видимо и та швапска посла. Кад се госпа Нола по рђаву времену враћа кући, на степеницама је дочека Јулица са сувим собним ципелама.
А сироти смо зато што нас је много на једном очеву врату. — Моја мати каже да твој отац има рђаву нарав, да је тврдоглав. Она му је више пута удешавала неке зараде, али се то увек сврши како не треба.
Ама, не знам како је то с тим наравима: свако ону друкчију нарав зове рђавом. И ја бих рекао да мој отац има рђаву нарав, а он опет каже да моја не ваља, да је лакомислена: ти и твоја мати, вели, ветар од ветра!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но кад нема, будимо задовољни с оним што имамо, премда и то није најбоље правило; јер ако имамо рђаву ћуд, ваља ли да будемо задовољни? Ако у постељи радо до девет сати смрдимо, треба ли да будемо со тим задовољни?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И то је добра страна тих биографа, коју историја књижевности прилично искоришћује, али ти биографи имају и једну рђаву страну, коју пошто пото треба сузбити или је бар онемогућити.
има строгих и благих професора, тешких и лаких предмета; и у браку, као и у школи, можеш добити добру, а можеш и рђаву оцену; не смеш задоцнити на час и бележи ти се свако одсуство.
Можда, само што код обичне кијавице, кад кинеш а ти извадиш марамицу и убришеш нос, а кад искијаш рђаву песму, онда ти критичари тако избришу нос да ти кијање никад више и не пада на ум.
— Требало би, али, знаш како је, многи се извуку. И обично се извуку они који напишу рђаву песму. — А твоја је песма била добра? — Све судије првостепеног суда и судије касације тврде да је добра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?“ „Јесам, царе, али у рђаву.“ Сједе царе казивати Марку што је њему Муса починио; па он пита Краљевића Марка: „Можеш ли се, Марко, поуздати да
што су српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води или преко баре, калдрму на рђаву путу, воду довести и начинити близу пута (и то се каже градити и начинити — себи — задужбину), усадити или накалемити
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кано гост стидљив испред Бога од пре си се крио; а сад, ето у себи Бога кријеш нага! Обукао си се пре у рђаву, сирову кожушину, тако сад и сâм сам се, рад оне твоје срамоте, преоденуо с твојом кожном хаљином кано Бог с човечјим
колике дубине морске спуштају се и за свој живот им не хајући, да који доле на дну бисер пронађу и изваде с огледом, — рђаву хвалу зазорљиву и каримну цифрајући низашто женске братове и уши ...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у ушима.