Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 33 идд; РЈА, 3, 51; БВ, 9, 1894, 153 ид; 11, 1896, 251. Б. игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у
И од тога доба бреза је бела (Караџић, 3, 1901, 44). 4. По б. изведен је доста велики број топографских имена, в. РЈА. БРЕКИЊА Елѕбеербаум (ѕорбуѕ торміналіѕ). Брекиња, брека, брекуља (Шулек). О постанку б.
РСА, ѕ. в. бубица, 2, и РЈА, ѕ. в. ѕвілен, б = ѕвілац›). У Црној Гори дуд се сече за бадњаке (Караџић, 2 1900, 150); у околини Ђевђелије од д.
почела означавати дар, поклон уопште (»Твоја ј. неће погинути. Кад ко кога за што моли.« Вук, Посл., 6318. В. и РЈА ѕ. в.). Да се ј.
У Дубровнику деца која иду да честитају Нову годину, носе ј., па ту забадају новце што их добију (Будмани у РЈА, 4, 388е). У једном делу Славоније о крсном имену издуби се каква велика ј.
Златне ј. спомињу се веома често и у народним приповеткама (нпр. СЕЗ, 41, 1927, 189; 222), и песмама (‹в. нпр. РЈА, 4, 388с›). У легендама жртвовано чедо, пошто се десила палингенесија, игра се јабуком од злата (нпр.
Дим.). Од ј. се праве и гусле, познати инструменат српске народне поезије (РЈА, ѕ. в. јавор и гусле; в. и Кухач, Рад, 38 ‹1 идд›; јаворове стални је епитет за гусле: »У пјесмама се све пјева да су
ибід., 10, 28; Вук, Посл., 1902). Од речи за ј. образована су многа топографска имена, нарочито имена планина (в. РЈА, ѕ. в.). На Новом Брду сачувано је од све културе само неколико огромних ј.
атрибуте ‹висока, вита, зелена, танка, танковрха› и ‹танка, поносита, в. нпр. РЈА›), није чудо што је за ј. могло бити везано религијско поштовање. Понеки примерак постао је фетишем. Љ.
КАЛОПЕР Фрауенблатт, Фрауенмінзе (танацетум балѕаміта). Калопер; маријина трава (цф. РЈА, ѕ. в.). У једној песми, која чини утисак да је старинска и обредна и са старинским рефреном Лељо, апострофира се к.
Има много топографских назива изведених од речи за крушку (‹в. РЈА›). Многа су постала, очевидно, по једној извесној крушки; вероватно је да су у извесном броју од тих случајева у
лат. бландуѕ, РЈА, ѕ. в.] (Шулек; Софрић, 165). У Херцеговини верују да виле постају из мразовца; зато момци никада неће ову биљку да