Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ни начну бједној пешчи еја, да би с честију чего с дожит еја, все худо идет, шчастија не видјет никако же, никако же. Рјекоју шчаст'је једному пливет, иној в шчастију чрез нес вјек живет, а ја как приспјел, Того не имјел, ах, кромје бјед, ах,