Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се и ја пренем и ослушкујем. Негдје у близини гребе по крову гола грана, чују се и врапци, а у низији, долином рјечице Јапре, путује разливен уједначен хук најављујући још јачу мећаву. — Чујеш ли, душо?
Одозго се отварао поглед на тијесну долину рјечице поред које се провлачио друм. Доље, у проширењу, на питомој заравни, ћутао је стари хан као кока на гнијезду.