Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
кад полипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, па више ни једна неће липсати осим ње«, Вук, Рјечн., ѕ. в. метиљ). Б. л. је најуниверзалнији апотропајон у биљном царству, и један од најјачих уопште.
Због тога в. нема рода (ГЗМ, 6, 1894, 371). И у српској редакцији приче о демону коју гони новорођенчад (цф. ‹Вук, Рјечн., ѕ. в. мацаруо; СЕЗ, 19, 95; 45, 42 и 184; 50, ИИИ, 16; Паулy-Wіѕѕ., 7, 1006; Роѕцхер, ЛМ, 2, 1819›) прокуне јунак в.
Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, 89) момци и девојке плету венце од в. младица, п кроз њих се љубе и побратимљују (Вук, Рјечн., ѕ. в. дружичало; ЖСС, 108; Караџић, 1, 1899, 271). У бајањима и народној медицини в. има велики значај.
или га јатшу, »да се момци грабе за њима« (Караџић, 3, 1901, 123). За слична врачања упор. Вук, Живот и об., 29; Рјечн., ѕ. в. Ђурђевдан и грабило. Такође се крави, којој је тргло млеко, даје у мекињама г.
(што врло ретко бива) има гуја с драгим каменом на глави, и друго благо (Вук, Рјечн., ѕ. в. мела, и ЗВВ ‹= Зеітѕцхріфт деѕ Вереінѕ фüр Волкѕкунде› 11, 122); или бела змија, и поред ње златна јабука
јабуке коју је Ева дала Адаму, па је он (од страха кад је угледао Бога) није прождро, него му је остала у грлу (Вук, Рјечн., ѕ. в. јабучица; А. Николић, Срп. нар. прип., стр. 186; СЕЗ, 13, 348; ЗНЖОЈС, 19, 195). Постоји и једна врста ј.
ЈАВОР И КЛЕН Ахорн (ацер пѕеудоплатануѕ и ацер платаноідеѕ). Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор. Фелдахорн или Маѕѕхолдер (ацер цампеѕтре). Клен.
и Кухач, Рад, 38 ‹1 идд›; јаворове стални је епитет за гусле: »У пјесмама се све пјева да су гусле јаворове«, Вук, Рјечн., ѕ. в. јаворов), а јуначка поезија је из култа предака настала и саставни је део тога култа. Ј.
црва или какву бубицу), оно дају болеснику те поједе или у води попије, као лек који му је вила оставила (Вук, Рјечн., ѕ. в.). То што Вук говори о Срему, забележено је и у околини Смедерева.
се сеје на Јеремијев дан (то је. иначе дан када се душе, које су инкарниране у змијама, терају од куће, упор. Вук, Рјечн., ѕ. в. Јер. дан) пре сунца (ГЗМ, 6, 1894, 660; СЕЗ, 7, 108), или на Ђурђевдан (СЕЗ, 7, 107).
испрженом на зејтину (ЖСС, 277). КУПИНА Бромбеере (рубуѕ фрутіцоѕуѕ). Купина; оструга; »ђавоље грожђе« (Вук, Рјечн., Софрић, 144 и СЕЗ, 32, 95; 40, 74).
с.), стоји у вези са женским божанствима доказ је што се једна његова врста зове богородичин л. (Вук, Рјечн., ѕ. в.).