Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
71. ²⁷ Милосављевић, С. М., исто, с. 85. ²⁸ Цхевалиер, Ј. и А. Гхеербрант, Рјечник симбола, Матица хрватска, Загреб 1983, с. 416. ²⁹ Миодраговић, Ј., исто, с. 24. ³⁰ Раденковић, Љ.
М., исто, с. 160; Станојевић, М. С., исто, с. 33. ³³ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 280. ³⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник (1818), Просвета—Нолит, Београд 1987. с. 169. ³⁵ Душанић, С.
, Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори, СЕЗ, књ. ВИИ, СКА, Београд 1907, с. 451. ⁴¹ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 133. ⁴² Николић, В., Етнолошка грађа и расправе из Лужнице и Нишаве, СЕЗ, књ.
318; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, 1894, с. 654. ⁷ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 361.
201. ⁴⁷ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 88. ⁴⁸ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 107. ⁴⁹ Вулетић-Букасовић, В., Призријевање, СЕЗ, Л, 1934, с. 161; Радуловић, И.
277. ⁵³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 240. ⁵⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник, ИИ, с. 886. ⁵⁵ Милосављевић, С. М., исто, с. 93. ⁵⁶ Филиповић, М. С.
147. ³⁵ Караџић, В. С., О Црној Гори, Просвета-Нолит, Београд 1986, с. 343—344. ³⁶ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 43.
273. ⁸⁸ Грковић, Милица, исто; Вукановић, Т., Срби на Косову, И, с. 66, 75. и 89. ⁸⁹ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 539. ⁹⁰ Тројановић, С., исто, с. 74. ⁹¹ Вукановић, Т., исто, с. 89, 94—97.
235. ¹⁰² Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 237. ¹⁰³ Караџић, В. С., исто, с. 783. ¹⁰⁴ Љубиша, С. М.
, исто, с. 455; Вукановић, Т., исто, с. 199-200. ¹⁵⁵ Лилек, Е., исто, с. 669; Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), с. 375. и 891; Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 5—6. ¹⁵⁶ Вулетић-Вукасовић, Ф., исто, с. 193; Зовко, И.
, Речник српских народних веровања о биљкама, СКЗ, Београд 1985, с. 25—32. ¹⁸⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, с. 171. ¹⁸⁵ Драгић, М., исто, с. 6. ¹⁸⁶ Дучић, С., исто, с. 311. ¹⁸⁷ Ђорђевић, Т. Р., исто, с.
, исто, с. 12. 32 Тројановић, С., „Главна обележја српског народа“, ГЕМ, 1, 1926, с. 58. 33 Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), ИИ, Просвета, Београд 1986, с. 760. 34 Драгичевић, Т., исто, с.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Раде с Брдара) Овде, просто, имамо језгровиту дефиницију одреднице најменик; Вук би је, такву каква је, унео у свој Рјечник.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дело имало је да опише сав народни живот, да у српском фолклору буде оно што је у српској лексикологији био Српски рјечник. Иако недовршена, ова књига је драгоцен прилог испитивању народног живота.
примио примедбе Копитара, а исто тако и других личних и књижевних пријатеља, користио се искуством, и 1818, уз Српски рјечник, дао ново попуњено и поправљено, далеко боље издање те своје граматике. 1824.
1827. у Даници Караџић је написао Први српске буквар, који је први буквар простонародног српског језика. »СРПСКИ РЈЕЧНИК«. — И пре Караџића било је речника српско-хрватскога језика.
Копитара него њих.« Од 1815. он живље почиње радити, уверен да ради један посао од историјског значаја. »Рјечник ће бити прво дјело у србском књижеству; он ће бити триумф србскога језика.
Најзад, 1818, угледао је света Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечима. То је био огроман посао. У том речнику је било преко 26.
Вука Стефановича« и на његов »неслано-мастни-арнаут-турско-херо-шијачки-Ћор-Дилбер-Ђиди чауша Рјечник«. Павле Кенђелац је са пуно презирања говорио о том »славено-сербо-немецко-мађаро-турско-циганском« језику.
Из народне поезије узео је многе фигуре и украсе, као и њен непосредан и прост начин изражавања. Караџићев Српски рјечник тако рећи учи напамет, сам скупља за Караџића и народне речи и народне песме.
доба увелико постајао књижевни језик, Змај је, као и Бранко Радичевић, у пуном смислу речи изучавао и учио Српски рјечник Вука Караџића, и, штавише, и сам се бавио скупљањем речничке грађе (1896.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У Вуковом стратешком плану за ту борбу, Српски рјечник је био лексичка ризница, народне песме и приповетке оруђа и застава живог књижевног стваралаштва.
д.“ (Проглас штампан у Бечу о Сретенију 1852, и разашиљан уз Рјечник другог издања). У колико су се Вукове наде полагане на народне приповетке оствариле?
Вук Стефановић: Српски рјечник, Беч 1818. 2. Вук Стеф. Караџић: Српски рјечник, Беч 1852. з. В. С.: Народне српске приповијетке, Беч 1821. 4.
Вук Стефановић: Српски рјечник, Беч 1818. 2. Вук Стеф. Караџић: Српски рјечник, Беч 1852. з. В. С.: Народне српске приповијетке, Беч 1821. 4.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
За скупљање пренумеранта особито молим ону господу који су ми купили пренумеранте на рјечник. Вријеме пренумерације трајаће до свршетка мјесеца Јунија.
вр. још сљедеће књиге добити: а) Српско-Њемачко-латински рјечник, најновије издање године 1852., на великој 4-ни 54 табака велики, комад по 8 фор.;, б) ІВ. и В.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да сам кад попустио радозналости и завирио у какву стручну књигу, рјечник, лексикон, свео бих ту птицу и тај цвијет на одређену зоолошку или ботаничку врсту; овако, они у мени фантастично
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Његов Српски рјечник с граматиком из 1818. ударио је темељ новом типу књижевног језика, чије је полазиште сељачки говор, а не градски.
У филологији, где је његов рад највећи, обавио је четири темељна посла: написао прву граматику, први речник (Српски рјечник, 1818), реформом традиционалне ћирилице створио модерну српску азбуку засновану на фонолошком принципу, створио
Део те грађе унео је у Српски рјечник, који је због тога прерастао првобитну намену и постао енциклопедија народног живота, и у друге своје радове, док је
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
српске Прилози — Прилози за књжевност, језик, историју и фолклор РИА — Рјечнік хрватѕкога ілі ѕрпѕкога језіка (Рјечник Југоѕлавенѕке академіје) РСА — Речник српскохрватског књижевног и народног језика (Речник Српске академије) СЕЗ —
Народ верује да г. има толику силу да би два прста, кад би се 40 дана овако привијала, срасла један за други (Вук, Рјечник, ѕ. в., цф. и Љ. Ненадовић... Од г. мелем за рану и Беговић, 249; ЗНЖОЈС, 11, 264). Упор.
Вук, Рјечник, ѕ. У. јавор и клен, и Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959, ѕ. в. јавор и клен).
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) батине; јаку лутрију извући »извући батине, зло проћи« (види Вуков Рјечник) ЉУБЕЗНА — драгана, вољена девојка ЉУБЕЗНИ — (1) драган, вољени човек; (2) драг ЉУБЕЗНИК — драган ЉУБОПИТНИ —