Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СИЊАЈЕВИНА Вук Караџић је у Српском рјечнику цео овај плави планински венац сажео у две речи и написао: „Сињајевина, голетна и безводна велика планина у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вук у свом Рјечнику наводи обичај у Црној Гори да родитељи хришћани дају својој деци, као надимак, права турска имена, те имамо оваква
У Вуковом Рјечнику оваквих изведених имена има преко педесет! (Ово лексичко богатство и домишљатост народа када је у питању стварање
Вук у Српском рјечнику (1852) пише: „Кад дијете не може одмах (на вријеме) да проговори, онда жене закухају колачић чекалом, па му даду те
¹¹ Према томе, свадбени обреди коначно уводе младића у зрелост. Под одредницом „човјек“ у Српском рјечнику Вук бележи народно схватање: „Не може бити човјек, докле га жена не крсти (тј. док се не ожени).
У Вуковом Рјечнику под „глота“ стоји: „1. (у Ц. Г.) панпресс, 2. чељад, тј. жене и дјеца, фамилиа: ђе је твоја глота?...
⁹ Према Вуковом Рјечнику, у Дубровнику реч „мали“ значи мушко дете. И у неким другим словенским језицима, нпр. руском, речи „отрок“, „ребëнок“,
У Вуковом Рјечнику, али и у многим народним причама, песмама, често се каже: „родила је мушко чедо“, или: „У њега се мушко чедо нађе“ итд.
За означавање овог периода најчешће се користи реч беба, која се налази и у Вуковом Рјечнику. За тек рођено дете (до седам дана) у срезу хомољском каже се: „новороче“ и „некрштењак“.
готово искључиво сисањем, оно се понегде назива „сисанче“, а као синоним употребљава се и реч „одојче“ (у Вуковом Рјечнику ова реч означава само прасенце!). За мало дете на Косову се „од старина“ поред речи „одојче“ користи и реч „лудо“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
С. Нејпола (Наипаул, 1932), у књизи Индиа, а Wоундед Сивилизатион. Вук, у Рјечнику, под уведеницом зец, помиње и некакву игру (Урт Спиел, луди генус) којој је дугоухи кумовао.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Схватајући тако народне обичаје, он их је још врло рано почео прикупљати, и то опет по савету Јернеја Копитара. »У Рјечнику ће српском, пише Караџић, бити описани скоро сви обичаји српски. Копитар ме на то наћерао.« У Српском рјечнику из 1818.
»У Рјечнику ће српском, пише Караџић, бити описани скоро сви обичаји српски. Копитар ме на то наћерао.« У Српском рјечнику из 1818.
дао се са Копитарем на посао. Све своје слободно време 1816. и 1817. Копитар је посветио активној сарадњи на Српском рјечнику.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Живот и обичаји народа српскога, додајући при крају још једном реч „и чанак“ — што је свакако исправљање испуштеног у Рјечнику, па смо ову исправку и ми унели. 58. НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ: Забележио Н. Н. Херцеговац (Стево Б.
Ст. Караџић, тумачећи ту реч у свом првом издању Српског рјечника, 1818. Поновио ју је у Пословицама 1836, 1849 и Рјечнику 1852. Почетак приче је „Приповиједају да је...“ или „Приповиједа се да је.“..; има и других ситнијих стилских разлика.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
с једне стране било прећерано, него да би могао и учен читати, и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику, како је то за мене тешко! Па још видим, да и поред све муке и труда, опет остају погрјешке!
с једне стране било претјерано, него да би могао и учен читати и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику како је то за мене тешко! Па још видим да и поред све муке и труда опет остају погрјешке!
У овој ће књизи бити гдјекоје ствари из рјечника у ред намјештене и многијем којечим новијем чега у рјечнику нема, састављене и потпуњене. У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић. 2.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има у мом рјечнику још доста таквих ријечи — имена растиња и птица, и којечега другога — којима никад нисам сазнао правог значења: баш
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мени је познанство и пријатељство ваше, и вјечни спомени у одама вашим, довољна награда за сав труд мој о Српском рјечнику и о народним пјеснама, и за све остале недоскутице.” (Преписка ИИ, 118) О самом настанку ове песме Вук је, доцније (в.
” — Да је Сако хипокористикон песникова имена љубазно ме је обавестио др В. Недић; Вук је то забележио у своме Рјечнику већ 1818. год СТАРАЦ (стр. 165). Песма је штампана у Серпском народном листу од 23. децембра 1837, ч. 52, стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Већ у Рјечнику 1818. године Вук објављује више од двадесет шаљивих приповедака и предања о функцији објашњавања појединих речи, да би
"). У том смислу се Караџић и подухватио стилизације прича. Колико је то било тешко, пожалио се још у Рјечнику. КЊИЖЕВНОСТ 18. И 19. ВЕКА (АУТОР ЈОВАН ДЕРЕТИЋ) Између старе и нове књижевности После Велике сеобе 1690.
свим његовим радовима: у жестоким, темпераментним полемикама о језичким питањима, у описима народног живота у Српском рјечнику, у стилизацији народних приповедака, у преводу Новог завјета (српска Библија, у Вукову и Даничићеву преводу, најлепши
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
паре се болесници од водене болести (СЕЗ, 19, 217). Иако је први назив овас, у тексту је свуда зоб. Код те речи (у »Рјечнику«) Вук упућује на овас, али каже да се и друге врсте жита (нарочито јечам) употребљавају за зобљење (као зоб).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Српском рјечнику Вук Стефановић Караџић каже: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића.1 Ја ћу овдје назначити о њему
Занимљиву белешку о хајдуцима оставио је Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику: „Народ наш мисли и пјева“ — каже Вук између осталог — „да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде.
једине чисто властелинске црте, јер песму је срочио Грујо Меанџић из Сентомаша, из Бачке, где — како је Вук у Српском рјечнику записао — „зову и најмањег трговчића господаром“, па ће бити да су поменути стари и нови господари (уколико баш нису