Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сад је на нас ред... Злослутни и језиви шум... ужасни фијук, све језивији и страшнији. Ми сабисмо главе. Земља задрхта и проломи се урнебесни прасак. Слушамо још тупе ударе избачених бусенова...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иза једне стене њих неколико превијају двојицу рањених. Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве. Једнога ударила у главу па му око искочило.
У том моменту баш из бугарских ровова сукну ракетла, и осветли простор као на дану. Ми сабисмо главе међу камење. Гледам из очног угла... Још трепери... Сенке постају све веће. Мрак.
Ми сабисмо главе иза заклона. Наш пук пристиже, и налете на митраљески сноп. Разлеже се јаук и наших и бугарских рањеника.