Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ко зна колико таквих пустолина бесконачнога, сабијених у један хип, ми проживимо у току нашег малог уоброченог живота! Један часак нашег мјерљивог времена подобан је да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сам почетак романа сачињен је од јаких сензација, густо сабијених, што се види и по доста учесталим понављањима: „Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
прозори клопарају, вагони промичу као мушице, а из њих се чује граја и врева и чисто се осећа врео задах од хиљаде сабијених људи. И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње.