Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Што га пак чини сабласним, то је што месечина не само да испуњава кућу него, тамо, и „упија у себе” светлост са огњишта: „И када, дубоко у ноћ,
у сну, симболишу смрт - ако већ не све а оно бар неке од тих појединости које Станковићев пејзаж чине мање или више сабласним лако се дају поредити са пејзажом у Дисовим песмама.