Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
плоча, рупе на крововима, црне сподобе монаха који су се кретали по дворишту као нечујне сенке — све је то при сабласној светлости месеца и првог бледила на истоку изгледало као призор из неког ужасног, грозничавог сна из кога човек никако