Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина. ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње, Увек с пером ноја и новом периком, С рухом од велура пуног фине воње, И с мачем што виси
Отад госпар Сабо снуждено корача, По Страдуну који жагори у тмуши: Код куће је љута обесио мача, А на улици је обесио уши.