Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (ИИ Павл. 3, 10) Какво ли ће ту свака душа савршено тело добити? Какво ли ће бити сабориште оно мноштво људи од Адама до скончања? Какво ли ће бити Христово страшно и од сунца зрачно лице?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
брзам, изабраћемо неко згодно место крај Мораве, неки ћошчић да не сметамо ником, направићемо онде просту земуницу... Сабориште — рече Димитрије. Сабориште?!
Сабориште — рече Димитрије. Сабориште?! Димитрије Кад сам поменуо Сабориште, Матија је отворио своју младу губицу која је још мирисала на мајчино млеко и
Сабориште — рече Димитрије. Сабориште?! Димитрије Кад сам поменуо Сабориште, Матија је отворио своју младу губицу која је још мирисала на мајчино млеко и заборавио да је затвори.
— Па да, зашто не на Сабориште? У реду, знам шта би могао рећи тај мали курвар, знам све оне будаласте приповести које су себри измислили о
— Ма каквом ђавољем поседу! То су све глупе приче оних себарских тупоглаваца. Одредили су Сабориште да у њему држе сва она бесмислена чудовишта која измишљају њихови згранути и опседнути.
Могли су одредити било које друго место. Изабрали су Сабориште јер је живописно. То је њихов тор где пребивају але и ђаволи. — Довољно је то што је на злу гласу.
је у њима и ја га зато намерно остављам да се мало зноји, правећи се да се колебам око одлуке хоћемо ли или нећемо на Сабориште. Доротеј, као што се то од њега очекује, нашу лажну, намештену препирку слуша радознало, али не каже ништа.
Прати нас својим пријатним осмехом и зна, све време зна, за то детињасто надвлачење. Матија Сабориште! Откуда је само грбавом копилану пало на памет да помене Сабориште крај свих других згодних места на овом земаљском
Матија Сабориште! Откуда је само грбавом копилану пало на памет да помене Сабориште крај свих других згодних места на овом земаљском шару?! Присећам се свега што сам о Саборишту годинама слушао.
Каже да су то ваљда неки путници који никада раније нису долазили у овај крај, па нису знали да је Сабориште уклето место. Чудно, додао је, ниједан пут не води туда, па како су онда залутали? Они су! То личи на њих.
Зар нисам рекао да је болесник? Зар то нисам рекао? Ко би други, него болесник, изабрао Сабориште за своје пребивалиште. Да одмах кажем: не, не верујем ја у те себарске тричарије о некаквим акрепима што се по
Да ли је то Сотона зирнуо у њих кроз ову пукотину на божијем свету звану Сабориште? Под њиховим прстима глина се преображава у искежене але, рогате ђаволе, смешно-страшно звериње, припитомљене дивове.