Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У реду, знам шта би могао рећи тај мали курвар, знам све оне будаласте приповести које су себри измислили о Саборишту. — Али они ће — рекао је Матија — тек онда добити прави доказ да смо се нас тројица спанђали са ђаволом.
! Присећам се свега што сам о Саборишту годинама слушао. Највише језе изазивала је у мени прича о Белој пећини. Кажу да тамо унутра пребива огромна
Чујем да су га са још двојицом преступника напудили из манастира. Лутали су по Вратимљу и најзад се скрасили на Саборишту. Зар нисам рекао да је болесник? Зар то нисам рекао?
Да одмах кажем: не, не верујем ја у те себарске тричарије о некаквим акрепима што се по Саборишту смуцају, верујем једино у оно што видим рођеним очима и само у то, али ипак, кажем, ниједан разуман човек не би учинио
Била је преблизу. Приближила је своје лице мојем и говорила ми шапатом нешто о Саборишту и једино што сам успео да схватим то је да сам постао човек њезиног поверења, да ми поверава нешто од великог значаја
Мали је сигурно уплашен страшним причама о Саборишту и, стрепећи да му неко чупаво чудовиште не заскочи на леђа, нема очи за окрепљујуће лепоте долине која пред нама мирно
Господе боже, мирис печења. Зар сам морао да се сатирем гањајући оног дечака само зато да бих на страшном месту, Саборишту, видео гозбу рашчињених калуђера, да бих раширених ноздрва удисао мирис прасећег печења.
Матију нешто дуже. Ни он није хтео да те гања по целом Саборишту како је могао. А знаш ли ти, пресветли, зашто су они одустали?
да тебе није било, носили би они мене као перце, не би ме овако сићушног ни осетили на својим леђима, галопирали би по Саборишту као пастуви, прескакали би врзине и Бели поток по стотину пута и никаквог умора ја на њима не бих спазио.
Повредио си моје самољубље. Подсетио си ме да сам ситан, грбав, кривоног, а био сам то овде у Саборишту заборавио. Грба ми није сметала, нисам је опажао. Оно што нисам хтео да видим нисам ни гледао.
сунчевих језичака палацају у мекани мрак наше јазбине, док напољу мећава гризе стену, буче слепа и глува по смрзнутом Саборишту.
Димитрије Свршено је са нашим блаженим, усамљеничким животом на Саборишту. Нашли су нас. Најпре њих троје: вижљасти себар, његова млада жена и њихова мала кћи.