Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гледамо иза дебелог каванског стакла човјека који нешто објашњава сабјеседнику живо га капацитирајући, или слушамо говорника на нама непознатом језику.
Када би се замислило, једно му је око ишло мало у страну, док је другим зурио у уста сабјеседнику као да надзире ону рупицу из које се појављује жохар. А није имао ни пара. Све у свему, слабо вјероватно.