Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА Више је нахранио напрстак, него казан! Више је одржала игла, него сабља! Више је превезла дрвена кашика, него корабља!
и који не знају да се бране и боре, још крвавији протомајстори уче да од зла спасава само горе; да те од секире сабља ослободи, да те из поплаве извлаче чакље и куке, да те у мутној И леденој води из уста кечиге отимају штуке; да
И насред трга сад мери и дели, и у венац плете, плодове земаљске, и тим нас венцем венчава и храни. А севне ли сабља, да раскине тај венац, и, кроз све проткану, да пресече нит, да ту нит, тај венац и венчања брани, он ће од кантара
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Брдо или у Врачар, где он воли, па хат му, хат ми; кубура му, кубура ми; гардија му (копље, миждрак) гардија ми; сабља му, сабља ми; чиме он воли, да ја и он мејдан поделимо, а сиротиња нека мирна буде!
или у Врачар, где он воли, па хат му, хат ми; кубура му, кубура ми; гардија му (копље, миждрак) гардија ми; сабља му, сабља ми; чиме он воли, да ја и он мејдан поделимо, а сиротиња нека мирна буде!
и после који кога море, и чија дубље засече (тј. сабља).” — „Све то, господару и поочиме, ја верујем, али не знам како оде Чупић толико дана, нити доведе бегове, нити каква
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он свакад лепо са миом... Али зато, опет, ја њега послушам. Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!... Што ниси био миран?... Бар не би мучио старог чичаМаринка да тумара ноћас по шуми...
— рече строго. Нико се не маче с места. То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља... Из ока му севаху муње. — Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога!
Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?... Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!...
И то му диже душу у небо... И као да га опи, занесе се... Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова...
— Зар има бољих од Зекиних људи? Шта смета Ногићу! — Њега можеш! Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. Дева оде.
усправно, стојећи дурбиљ — поглед ђакотје — послужење, посластица ђаур — неверник, погрдно име за хришћане ђорда — сабља ејвала — узвик захвалности, од: еј валах — добар је Бог!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
образи, мала уста с поверљивим контурама, велике руке, аљкава униформа, а као снег бела кошуља и као млеко чиста сабља — све то издаваше господина и гејака, човека од кога ишчекујеш да зна аранжовати кадрил и очистити острицу, а опет те
Капетан скочи; сабља му се отиште н са звекетом лупи о земљу. И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче уздице и
Отвори школу и пошљи ми фамилијаза. — Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет. — Није сабља за вратом. Учитељ се насмија, ал' само лијевим крајем уста, и лијево око сасвијем му се затвори, а онијем другијем
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
атилу, на главу му лака самуркапа, кратке кордованске чизме с мамузама, чакшире тесне у чизме, у паради опасана сабља, иначе виси му преко рамена попреко о дебелом црвеном гајтану ен бандоулиèре.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако значајно звекнуло о камен. У истом тренутку жена одбаци вез и, потпуно уверена у ону његову дубоку и тешку
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Ја сум курија немеш, како ви смете да дођите у немешка кућа? Знајте да вас не поштуим, да узмим сабља, да вас сечим како шафран.
Сум дошуа, да ми дајш Катица, нега да ми дајш и аспри. ЈАЊА: Да ти дајм кугу, да си давиш, да ти дајм сабља, да си колиш; да ти даим сарачику, да си труиш. Анатемате! Ох, моји лепи десет хиљада! Ох, мој бели десет хиљада!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Може чак да напише и писма, а вратиће му и мундир, али му неће бити враћена сабља. Има да га вози, до дереглије на Бегеју, са везаним рукама, али ће га у дереглији ослободити сваког окова.
П, у Павловом иницијалу, изгледа као неки багрем, на који су навукли омчу – као нека рода, савијена у врату – као нека сабља нацртана на папиру, у потпису. Испод тога има неколико линија, које су као стазе у беспућу.
Био је ударен нечим, у слабину, тако да му фењер испаде из руке, и да се угасио, а сабља му је била захваћена нечим, тако да се, над њу, као да су му у ноге бацили тојагу, преврнуо.
и он, и они, у сербско-венгерском полку, код места Грос Јегерндорф, и како они прелазе у ситан траб, а кад његова сабља севне, у гранд галоп, на непријатеља.
обожавао Сунце, јер му је грејало његове поднадуле ноге, пуне воде, Павле је осетио Сунце, да му блиста, као нека сабља, на челу. Био је подигао главу, јашући, погурено, у даљину. Ишао је дигнуте главе у сусрет Сунцу.
Великога, хтели су да оду читави пукови, и цела Чрна Гора – а официри почеше да сањају, како се шећу, и како им се сабља вуче, по калдрми, али не у Бечу, него у Москви. Гњаватори – који су били стихотворци – химне су о Петру писали.
Био је, крвнички, избријан. А приђе свом братучеду мирно. Стаде уз њега, без речи, тако, да су му сабља, и рука, додиривале Павлову слабину.
Не носе више копља, оружје им је сабља. Пиштољ је само помоћно оружје, у борби око застава, у гужви по улицама. Пехота се ломи јуришем без застанка.
Једино што је било добро, од оног што су добили, била је сабља, Светла, оштра, нова, китњаста, чудна, крива, азијска. У том се зачу Павлова команда: „По коња!
Гледао је у коњицу која је јурила на њега, исколаченим очима. То је била његова младост. То је била његова сабља. То је био његов јуриш, за време последњег турског и прајскаг рата. То је била росијска коњица.
Корачао је, као да игра, у тесном, белом, кожном, килоту. Чизме су му светлеле. Сабља му је севала. Изгледао је двадесет година млађи, него што је био.
Исакович је ту провео ноћ, без сна. Била му је одузета сабља, али се профоз према њему, очигледно, понашао, као и према сваком другом официру, уљудно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети. Но и господар Софра није рђаво изгледао.
На Шамики скупоцено руно. Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици. Добро му стоји. Баш је сам у соби стари Полачек. Куцне, уђе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако су чакље остале слободне, он ће једну заденути за појас, а штап ће му крај бедра висити као сабља.“⁶ Својим обликом, овај штап, као симбол фалуса, недвосмислено јавно оглашава мушкост његовог носиоца.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Небо је »угнута стопа Господа Бога«. Месец је, по потреби, жута турска сабља и »обруч круне света«. Звезде су »штрецави жуљеви на божјој стопи«. Драгине очи су »два дивита дубока«.
Милићевић, Вук - Беспуће
празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно једнак.
И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом;
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ оде с гласа, Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава!
без Србиња, Што би Србињ без срца јуначка, Што би јунак без деснице руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без вешта ковача, Што би ковач без тог тврдог гвожђа, Што би гвожђе да г' у брду није, Што би брдо да му горе није,
Па када дође, нек на ведло букне, Нек пушка цикне, а сабља посукне, Јер ето веће све ђаволу оде, Ни црву тако не има слободе, А камо л' чојку, та Бог га проклео, Кад човек
Унутри, рече, часног древа има, И он га доне из Јерусалима; Па ко год носи ове амајлије, Ни топ, ни пушка, ни сабља не бије; И закле мене да не дам другоме, Већ само милом суђенику своме.
Комад копља пребијена, Бритка сабља саломљена, Пушка без пра и олова, Чим напунит пусту снова? Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио.
Зато кажи што је моја жеља: Кога ми ти кажу родитеља?“ Тако пита Рајко, сабља стара, А Милета њему одговора: „Право ћу ти све ја казивати Што си, оче, рад од мене знати.
окренут коњица, Ал' не даде силна потурица, Већ допаде, димишкијом ману; Ја подметну мача на обрану, Али пуста сабља у јунака, Паде сабља као муња лака, Те ми мача по пола пресече И у десно раме ме засече; Ао сине, моји грдни мука!
не даде силна потурица, Већ допаде, димишкијом ману; Ја подметну мача на обрану, Али пуста сабља у јунака, Паде сабља као муња лака, Те ми мача по пола пресече И у десно раме ме засече; Ао сине, моји грдни мука!
С куле сишâ беше и Милета — Србу света, Турком сабља клета. Па је њему говорио 'вако: „Ти ћеш дома останути јако, Доста амо још ће бити друста, Побратиме, све сокола
Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице, Испаде ти сабља из деснице! Ој Милета, ти громовни пламе, Ти пресече оно лево раме, И још плеће, и то срце живо, Крај ложице сукће
О јунака, ох, сокола пуста, Ал' се на њ'га сада нагна Руста, Сва му сабља од крви црвена И десница рука до рамена.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нека, Зијо... Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне. Збогом, драги мој.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Бране се војници, јер немају куда, но која вајда кад ниједног оклопника посјећи не можеш. Сабља га посијече, али одмах зарасте; одсијеку му руку, она одмах сама прирасте; главу, ногу, тако исто!
Око свега се погоде и намире, само остане једна сабља, за коју су гдекоји од њих мислили да вреди много новаца. Онда један узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: —
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) - Тече пјесма сјетница, кроз тавнину присјетак: играм вепра Путаља око дуда квргавог. (Сабља ми је преслица с дјевојачком обрвом.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Опрезно стигли на пешчани жал где тихо шапће лагани вал. Овде ће ноћас радити шапе, севати зуби ко сабља бритка, овде ће ноћас, у мрклој тами, уз леден поток планути битка, овде ће неком, задајем веру, узети ноћас
Потребни: фењер, сабља и пушка. Који су храбри, нек брзо хрле! Адреса: Прокоп, код чика-Крле ТРЕБА НАМ ШАПТАЧ
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Жуљила ме јака, сметале ми чизме, тешка ми била сабља, саплитао сам се о мамузе... Али са извесним поносом посматрао сам оне две звездице на рамену, а војници су са неким
Јер ја носим две звездице и ту поговора нема. Мамузе су звецкале, сабља је тандркала о рогобатну калдрму и ја сам се прсио. Поднаредник... Бог!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједном, усред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља. Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкају камџијом по својим дугим чизмама.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 174. Јово, брате, жао ми је на те!“ Моја драга хоће поћи за те, — Сама ми се сабља вади на те! Не узми је, мој по Богу брате!
оквир у коме се учвршћује затегнуто платно за везење; само то платно с оквиром заједно ђинђер - бисер ђорда, ћорда - сабља Жуборика - јасика, терпетљика Заточеник - онај који се коме завери, обавеже да ће то учинити, нарочито изићи на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Затим би се зачула, кроз ноћ, команда мајора Драгојлова, који је окретао батаљон, као да је лепеза. Његова сабља би севнула као муња и ваздух би, после плотуна, замирисао од барута.
ја сам од њега научио лепу реч Петра Зрињског, коју сам, после, као узречицу, и философију, понављао: „Ако ти је сабља кратка приступи корак ближе!
Псује и његово величанство – а ја корачам уштогљено. Нисам чуо. Стискам, нервозно, официрски, бајонет о бедро (сабља се више није носила) и корачам по такту.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Намрштене Маркове очи раширише се, и он погледа по деци некако необично. Као кад повичу човеку да му је за вратом сабља... Он приђе махинално слободном конопцу, дохвати га и стаде... Како ћемо сад? До сад га је Станко заљуљивао.
При том још је млада, па може за нужду баш и причекати, није јој сабља за вратом. Снаша Јула већ је унапред изабрала собу у среској кући, коју ће она као капетаничина мајка заузети, а онда
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ал’ шта ћеш, сад је тако. Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. — Нема више механџилак, нема старо време; беше му!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења.
Јаки зуби и тврд орах сломе; добра сабља топуз иза врата, а камоли главу од купуса. Шта би било одучити трске да не чине поклон пред орканом?
Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на Пророка! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Ђе си, Марко, нагнута делијо?
дам . . . ам . . . . . . би . . . ну . . . но . . . . . . на . . . ша . . . ра . . . ВУК МИЋУНОВИЋ Лијепо ли ова сабља чита, дивно ли нас данас разговори! Аманати, научи тако? Јесу ли те у Млетке шиљали?
ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Господару, оба ми свијета, зло нијесам тражио нити га желио! Твоја сабља а моја глава. Радији сам да моја глава умири свађу, него да ради ње изгуби их се још...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нада те се не нашло јунака! Ни за камен се залуду не дохватио! Од неба му росјело, те му добро и лијепо родило! Сабља ти шијекла, а пушка палила! (при напијању). Сабљо од Косова! — рече се из милости виђену јунаку или зорну момку.
Мини га сабља, мини га пушка! — Некакав човек који се скоро био оженио, опремао се на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто
будући да није добро виђела, зато није могла одмах да уврзе, него све промашала мимо ушице иглене говорећи: „Мини га сабља, мини га пушка!
9 Питали Црногорца: — Како ти би у которску тамницу? — Проста и благословена турска сабља! 10 Питали Црногорца пред стријељање: — Јеси ли имао у животу тежи час од овога? — Јесам, светога ми Василија!
или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне,
мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет па свијет изићи.
(Очни вид) 46 — Сватко га треба, али само једанпут? (Гробар) 47 — Сабља без гвожђа, а јунак без кости? (Језик) 48 — Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Око свега се погоде и намире, само остане једна сабља, за коју су гдекоји од њих мислили да вреди много новаца. Онда један узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: „Стани
не мили у пусту кућу уљести за то што имам несретну жену, и проста Турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би стекао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Понудио је да седне и она седе, а сабља месеца пресече јој лице. Говорила је са сенком: „Хоћу да те молим да ме спасеш несреће.“ „Све ћу да учиним.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
коњаник Чупић претвара у сигурног и махнитог Змаја од Ноћаја о коме народни певачи, склони претеривању, кажу да му ни, сабља, ни копље, ни кубура никад не оману.
Вишњић га је брзо осетио над собом, неки силник, мук је трајао, сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се усправљао, силник је урлао а мук бивао
дубљи, он лаже, гад, Хасан никад није био слеп, измислио је, нека призна, Вишњић је одмахивао главом, не, равнодушно, сабља га је засецала по образу, секла по врату, не, све равнодушније, гуслар се смешио, спокојан, не, радост га је испунила,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После се нешто изломило и звекнуло, сабља преломљена надвоје, шта ли, па се разговетно разглегао официрски глас који се бунио: — Престаните тући, Бога вам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Око свега се погоде и намире, само остане једна сабља, за коју су гдекоји од њих мислили да вреди много новаца. Онда један, узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: —
му одговори: — Мени се, брате, душе ми, не мили у пусту кућу уљасти зато што имам несретну жену, и проста турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би стекао.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И опет лаки осмеси. Буди Бог с нама! Као да јој је драго што гледа мртва сина. Појави се сабља– жњива слика за гледаоце. Родбина одиста умуче у чуду. Арнаути почеше да се згледају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он приђе мајору Велимировићу, рече да му се поврати сабља, па му це онда окрете: — Ја вам опраштам. Идите, скупите вашу војску, и ако ми данас очувате садашње наше положаје на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
320 МОЈ ГРОБ 321 ЈОВАН СУБОТИЋ 323 ПЕСМА 324 СРПКИЊА 326 СРБИН 328 САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ 330 ЕМБРИОНУ 353 ОБЛАЦИ 357 ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА
1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише.
1840. Јован Суботић САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ Љубило се двоје младих, Сабља-момче, Цвет-девојче, За годину и за другу, И за трећу до ускрса.
1840. Јован Суботић САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ Љубило се двоје младих, Сабља-момче, Цвет-девојче, За годину и за другу, И за трећу до ускрса.
Кад свануле беле Цвети, Разболе се Сабља-момче, Двори њега Цвет-девојче, Залаже га понудама, Са неранџом и лимуном, Морским грожђем и смоквама Преко мора
Ал’ беседи Сабља-момче: „Залуд мука, Цвет-девојче, Залуд нега и понуде, Ја ти нећу преболети. Ето иде страсни петак И велика
” Беседи му Цвет-девојче: „Јао јадна, Сабља-момче, Не говори, не плаши ме: Нит’ је теби сад умрети, Нит за другог мен’ с’ удати.
А сувише, ево ти се Ја заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, и очиним благословом —” Проговара Сабља-момче: „Не куни се, Цвет-девојче, Заклећеш се, удаћеш се Па ћеш душу огрешити.
” Одговара Цвет-девојче: „Слушај мене, Сабља-момче: Ја с’ не мислим удавати, Па се могу и заклети. И заклетву одржати; Ал’ ако се ипак згоди Те се како
” Кад је чуло Сабља-момче Ове речи од девојке, Не узмогло реч изрећи, Већ узело руком руку, На девојку погледало Па на сунце
Освануо страсни петак, Умрло је Сабља-момче: Субота га огласила А недеља сахранила. Цвет-девојче сузе рони И у петак и суботу И у свету недељицу.
А кад дошла тамна ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи!
“ Не доврши. Звизну сабља! Људи моји, нећете ми, море бити, вјеровати, а ово је жива живцата истина: сат ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а
Ћипико, Иво - Пауци
— понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу. Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ха, ха, ха!... Ја, богами, мислим да је Јова граничар прва и последња сабља у твојој фамилији, и то ти рекох ја данас и за вавијек... Капетан!...
претурио љубавне сцене још као шестошколац; и од њега, математичара, чекамо неки диван мост, „к'о ибришим танак, као сабља оштар”, како пева народна песма... Та три младића наша, три поета. Просто не знам како наше госпођице одолевају.
Радован рашчињен: куд су две звездице, куд је дугачка сабља — нико не вири. За њим тројица младих и лепих бивших стражара, у цивилу своје браће или својих отаца — нико не вири.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Коњ млад и прекрасан, за кога би сваки паша 10.000 гроша дао, сабља оштра као змија, на десној страни наџак и копље — све то нашем путнику особити изглед придаваше.
Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једног са свом силом, и био би га сасвим убио да му није сабља слагала; све је било што му је уво ровашио. Но со тим друге у већу јарост подигне.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Тако је, Живко! — одушевио би се професор и, бележећи му петицу, додао би: Твоје лице св'јетло на дивану, Твоја сабља сјекла на мегдану! Али то што је Живку било могуће није нама осталима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А наш командант обукао лаковане чизме са високим сарама, па му још и сабља смета. Тешко му је одбити, а још теже сести, те би зато хтео да иде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Какав замах и откос! Тако је могла да коси само сабља коју су у вековима ропства, у осветничкој жудњи, стезале хиљаде руку сиротиње раје.
или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена испадне, онда ће
мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет на свијет изићи.
Његова је сабља увек била жедна турске и насилничке крви, и кад би се из свих песама сабрале турске главе које је он посекао — испала
из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак могла је да сече сабља, њихова ребра могла је да пребија топузина. Ту сабљу и топузину дао је народни певач у руке Марку Кра љевићу.
У тамним вековима ропства народ је стварао полетну слику ненадмашног јунака у кога је „оштра сабља, рука самовољна“, који је дорастао сваком подвигу, јер је мудрији и јуначнији од свих душмана.
Тутањ његовог коња уз поље Врачара и његова сабља над Порчином главом, — то је бунтовничко куцање срца и гневни сјај очију осветничке раје, која не може да се помири с
Сабље су имале „мухур“, жиг с иницијалима мајстора-ковача или оног коме сабља припада, као и с ликом свеца-заштитника.
И крепка ти десна рука била! И оштра ти бритка сабља била! Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине!
Милош Поцерац је јуначка песма за себе. Његова рука је рада да се игра с Турцима, а сабља му је жедна турске крви. На ђогату он излеће на горњу капију лозничку и сече Турке око града.
У нашем песништву епитети су веома ретко, само по изузетку, сложене речи: танковрха (јела), староковка (сабља), белогрла (вила), костоловка (копље); у огромној већини, скоро по правилу, то су више или мање обичне речи.
“ Краљ, га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св'јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мејдану! Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је мјесеца!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Издајник! То нико неће постати! У овој земљи гдје је све до јуче сијевала сабља туђинских поробљивача, другарство и вјерност цијењени су изнад свега осталог.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
топова ни кумбара, а ни пушака, чим се градови бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична; овнује главе на дугачким балвани чим су дуварове пробијали, и којешто исто.
Клетва му је сабља у језику Водећи лава, риса ли, а што ли друго, ваља му се врло проматрати, с разликом мајсторијом се о томе довијати
Царску тајну добро је тајати. Ко вели да зна што је, оному и јест оно бог, што он зна. Еда вади се сабља и пушка се потрже где нејма боја? Куд се подео, да се подео.
Ближа је кошуља к човеку неголи долама. А ћурдија је јоште подаље и није у свако доби ни за потребу. Клетва му је сабља у језику. Ко што није и не мож' бити, у то се ка хавет не претворај. Бирову не расказујте, ни поповом попујте.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врло вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља! А због тога ваљда и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере“ с осталим девојкама.