Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турци почеше нагло и у нереду одступати. Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...
Али се опет тукло. Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу... А ови у шанцу све одушевљенији... Станко је јурио тамо-амо и тукао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Једино је Енгелсхофен остао седећи, па се накашљавао. Непомично су стајали, око павиљона, и хусари, са исуканим сабљама. Само су се коњи, машући главом, бранили од мува.
Неко је, међутим, изгледа, дао миг хусарима који су стајали распоређени око павиљона, са исуканим сабљама, и они су почели, јашући, да, коњима, потискују оне, који се беху сувише приближили павиљону.
Тукли су их, пљоштимице, њиховим, сопственим, сабљама и изували им чизме. Поплашени коњи почели су да јуре по утрини. Кад су почели да преврћу и кола, неки хусари почеше да
Павле је имао да стане у потиљак профоза, између два хусара, са исуканим сабљама, и да скочи у двојне редове, на деоно, а на команду „марш, марш“, да прође ходником, иако се љуљао, корачајући, и
Имао је да скочи у двојне редове надесно и да пође у подрум, између два хусара, са исуканим сабљама, на команду: „Марш! Марш!“ Терцини се тад заплака, горко.
година – тако бар причају – два ескадрона Русина одјахаше у Росију, уз музику, на коњма, са карабинима, пиштољима, сабљама, и рационим и порционим новцима. Лако њима! Близу им је граница!
Њихови официри, са сребром окованим сабљама, сребрним дугметима, са зубунима сребром ишпартаним, и са бисерима, а било их је и са златним наруквицама.
У истом тренутку зачу се: „Атака!“ Из једног лаког траба, цела та гомила хусара, са обнаженим сабљама, прешла је у лудачки галоп, право према трибини Костјурина.
њима, на црном коњу, његову сабљу, која се витла и сева, а иза њега лудачку масу коња, и људи који урличу и витлају сабљама. Ура! Ура! Чинило се да земља тутњи и да се тресе, под копитама коња.
Није било могуће да неко задржи ту лудачку гомилу коњаника, са голим сабљама у руци. Костјурин је био спустио дурбин и зграбио рукама ограду трибине.
А око Павла се пропињала, пушила, вртела, сва та гомила коња, и људи са високо уздигнутим сабљама у руци. Све се свршило добро, у смеху, у вици, у тупом удару копита о земљу, која је летела увис, под заузданим коњма,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
оглхан) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима унгебилден (нем. унгебілдіг) — необразован, прост унфершемт (нем.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Седећи у огромним клупама, звекећући при сваком покрету сабљама, погнути, обасјани шареном, мутном светлошћу прозора, падали су ничице пред том бујицом пријатности што их обузе.
Последња два дана, зајмио је код својих комшија у логору коњицу и пуштао је на свој пук, са исуканим сабљама, побеснелим коњима, тако да се земља тресла од копита.
леђима, ослушкујући смех својих официра, који су, шале ради, прекрстили ноге на седлима и јахали пушећи, са исуканим сабљама и преврнутим клобуцима, добацујући млађим женама у светини, Исакович је јахао, опет сав у сребру, смирен и чист, са
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кад би требало наћи за ове песме какву аналогију или слику, ја бих их упоредио с оним источњачким сабљама димискијама, чија оштрица сече главе, а чији рез блиста као огледало.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бежи, бежи, отле ајде, Ох тако ме не гледајде, Глај ме мачим и сабљама, Глај запетим тим пушкама, Глај ме муњам', глај топима, Само немој тим очима!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
елегантно одевени, са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама, са сабљама о бедрици. Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним лудима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор, — сви обучени у стихаре преко којих је појас, с крунама на глави и са сабљама у рукама, уносећи „вертеп“.
Кад се заврши ова игра с луткама, цареви, који дотле стојећи са исуканим сабљама певају, престану са песмом — и настаје разговор).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Такви су им чамци. Преко њене главе управили кљунове и замахују сабљама, и све као да гори, све као да израња из дунавске магле, а оно — густ, бео дим њене цигаре.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Голем је поклон, кнеже, Сиротињу ће нашу убити. КАП. ЂУРАШКО: И копљем бисмо Турке тобџије, И сабљама им руке секосмо, Којимано су силни тирани Гараве пушке често грлили. СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом!
) БОШКО: Је ли душман? Ил’ је само покушај оружја? СТАНИША: Душман! БОШКО: Ох, кажи га, На сабљама да га разнесемо. СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде.
Држ’ се сад, Вујо, чувај госпођу... вјештицу. (Капетан Ђурашко улази, а за њим устопце са голим сабљама Бошко и Богдан Орловић) КАП. ЂУРАШКО: Светлости! Вујо, где је госпођа? ВУЈО (показује му лева врата.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коњаници избијају на чело батерије и у трку ударају сабљама голоруке послужиоце, који се повијају, седећи на топовским предњацима и карама. „Уре! Уре!
Други, под командом својих официра, устремили су се на наше пешаке и са исуканим сабљама покушали јуриш. Али пешаци их сколише са свих страна сипајући на њих убиствену ватру.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кључе од свијех градова и хараче од седам година; ако ли ми то послати нећеш, а ти хајде у поље Косово — да сабљама земљу дијелимо“. Кад Лазару ситна књига дође, књигу гледа, грозне сузе рони...
А војводе, браћа милостива, са сабљама сандук отесаше, саранише војводу Кајицу, чело главе копље ударише, на копље му сокола метнуше, за копље му коња
Поздрави ми од Котара Јанка: нек ме чека под Кунар-планином, довешћу му мојега Алила у неђељу која прва дође нек сабљама мегдан подијеле“. Па он оде на бијелу кулу, а довати дивит и хартију, оде писат књиге на кољену.
сине, у турску ордију, те поздрави од Кладуше Муја: нек изведе нејака Алила, нек изведе пољу на биљегу, да сабљама мегдан под’јелимо, нека виде војске обадвије ко ће коме очи преварити, ко ли кога прије погубити“.
јесте оправио бабо да ти кажем од њега поздравље: да изведеш твојега Алила на биљегу њему, на мегдана, да сабљама мегдан подијеле“. Њему рече од Кладуше Мујо: „Хоћу, сине, Јанково копиле, сад ће Алил на мегдан изићи“.
“ Састаше се кићени сватови, сабљама јој сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише лијепу ђевојку откуда се јасно сунце рађа; посуше је грошим’ и
Кад то вид’ли кићени сватови, наопако копља окренуше, наопако коло поведоше, жалостиву пјесму запјеваше; сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише Милић барјактара куда јарко смирује се сунце.