Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Новљанин: „Аферим, море, баш си дал-крлукчија” (који руком за голу сабљу ̓вата). Он опет: „Удри море и други”. Те мој Иван и други. Што већма пада мрак, то они мене већма окружавају.
и свога синовца Ристу, сина Миланова, кога је Јаков са собом из Београда и извео, Милош преда на аманет Јакову и сабљу Миланову и Ристу; кога је неће Јаков у Русију одвео.
Игуман Жарко — јунак, ни Турцима се није дао газити, но и̓ је везао и сикирицом оном тукао, — потегне сабљу и повиче: „Около голићу!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сукоби се с Луком... И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше. Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака... Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.
— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? — Ево како!... Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и
— рече Богићевић. Станка склонише у један крај шанца. Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу. Отвори врата шарампову и викну: — За мном, јунаци! И отвори се једна кланица...
ашлук — трошак бабо — отац багателисати — омаловажити, потцењивати, ниподаштавати бакрачлија — бакарне корице за сабљу, предмети од бакра балинчаг — деца неуких и простих муслимана батли — срећан човек бегенисати — заволети без —
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан, пак, по имену Танасије Јеличић, стајаше готово цео дан на једном месту, подбочивши се на сабљу. Лице му беше окренуто страни с које лађа долази, а очи уморно и нестално блудише око тога места, као оно сасвим
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Са такве висине пасти није шала! Јурату не заповеда полиција, ни варошка кућа, никакав суд, само краљевска табла. Сабљу може вазда носити, а и мамузе. Сад је све сломљено. Већ је мање за Рогозићем јагме, но Мица га неће изневерити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
док је нервозно и без реда бацао ствари у онај свој прописни војнички сандук, а кад је и са овим био готов он опаса сабљу и револвер и тада понова осети како оно његово самопоуздање порасте још више.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Леп као Циганче. Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном, црвен као рак, притегнув сабљу уз бут. Својим белим зубима, као низом бисера, он се церио, не би ли се умилио том страшном човеку.
Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу. Стрпала би, међ ноге, своју црну кринолину, узјахала, ухвативши се, смејући се, за гриву, па би пројурила прва, а као
Тај ће Павлу набавити, не само подвоз до Беча, него, ако треба, и одела, и трикорн официра, па и сабљу. А набавиће му и папире полицаја. Трандафил све може. Само, то кошта.
Трандафил му је био набавио, брзо, све што му је тражио: и плаву хусарску куртку, и чизме, и официрски трикорн, па и сабљу. А дао му је и новаца, откупивши његову кућу у Темишвару, и кућу у Варадину.
На пртљаг је био бацио своју абу, какву су официри носили у то време, кад путују. А на то, своју хусарску сабљу, коју му је Трандафил био набавио. Све му се то учини јадно, сиротињско. Као Трифун, и Павле је зубима шкргутао.
Нестрпљив, очекујући Божичева кола, Исакович је био стао у капију Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто, љутито.
Трандафил је искочио из кола и притрчао Павлу. Исакович духну у свој фењер и подиже пртљаг, и сабљу. Трандафил је сав сијао. Викао је да је све у реду, а додавао, тише, да се женске нарочито радују, сапутнику.
Комплименти удовца не вреде. Она је била узела трикорн Павлов, на крило, а сад му узе и сабљу, коју је Павле дотле био стегао, чврсто, међу колена.
Божич јој, међутим, изненада, подвикну да врати капетану сабљу и да се не понаша неуљудно. Затим јој узе сабљу, преврнув јој руку, тако грубо, да је девојче јаукнуло.
Божич јој, међутим, изненада, подвикну да врати капетану сабљу и да се не понаша неуљудно. Затим јој узе сабљу, преврнув јој руку, тако грубо, да је девојче јаукнуло. Павле је то гледао, и причао после братенцима, запрепашћено.
Насред собе, на столу, од порфира, угледао је своју абу, своју торбу, и на њој сабљу. Учинили су му се још сиромашнији, него у Грану, и Рабу.
Постиљони су имали жуту ливреју, а рукаве украшене двоглавим, црним, орловима. У колима, Исакович узе на крило сабљу. Опипао је пиштоље које је имао у огртачу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има једна песма, слична оној из Вукове збирке, у којој Марко Краљевић познаје очину сабљу, свог оца, „Вукашине од широко Скопље“, али су у њој зачудо измешани догађаји Косовске и Маричке битке.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. — Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. — Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу.
— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу. — Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса!
Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук.
Још и велики прстен хтеде на прст навући. Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше. Софра се смеје. — Прстен нипошто, но сабљу. — Зашто?
Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше. Софра се смеје. — Прстен нипошто, но сабљу. — Зашто? — Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће
Црњански, Милош - Сеобе 1
Надгледао је сваки упис у књиге, и косе, ноге, ножеве. Отпасавши сабљу, окренут својим официрима, понављао је чешће, све боље и боље воље: „Какви људи, какви космати људи...
Дижући пиштоље до врха носа, још једном прегледа фишеке, па их опет закочи, затим извуче сабљу, одбацивши далеко, пред војнике, корице.
Када меци обише зид око његове главе, он се саже још мало и поче се распасивати, задржавши само сабљу. Изненада, иза зида, на неколико корака пред њим, појавише се два непријатељска војника, не знајући где су.
Спремајући се да баци, по обичају, корице, које су слуге морале одмах да дохвате, Исакович поче, лагано, да извлачи сабљу дохвативши грчевито балчак, окренувши се лицем према војницима. Језа, ледена језа пређе му по плећима.
сводовима капија и јахао на мост, на воду широку, пред зелене врбаке и велика небеса, рука му је висила, држећи сабљу, без снаге. Био је и то свршио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мајка, пак, куму поклања кошуљу, а отац неко оружје (сабљу, пушку или велики нож) или лепу доламу. На крају обредног шишања, коса се пажљиво прикупи и оставља на нарочито место.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Како то мислите? — Видите, када је кнез Милош требало да пресуди ко је крив за неко силовање, извукао је сабљу и дао је тужитељу у руке: »Хајде, удени је у канију док ја мрдам!« — казао је. — Али ви их познајете! — рече Нина.
Матавуљ, Симо - УСКОК
даде Русија Саву Маркову и гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну сабљу и одличје свете Ане.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Живио! ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство душаново. СВИ: Живили!
(Узме пушку која је у углу висила.) Ми ћемо спасти Српство. НАНЧИКА: Право кажете. (Изнесе из друге собе сабљу, коју припаше, а Милчика узме два пиштоља.) ЗЕЛЕНИЋКА: Сад ви бежите куда знате, ми ћемо остати. ЛЕПРШИЋ: Шта, Србљи!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Овај бежи, онај за њим струже. Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен,
Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару дугу, И помогâ од
Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти јаде тешки!
Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.“ Ово рече, севнуше му очи, Сабљу трже, плахим кроком крочи, Већ је близу, већ до Цвете стиже, Већ јој сабљу изнад главе диже! „Умри!
“ Ово рече, севнуше му очи, Сабљу трже, плахим кроком крочи, Већ је близу, већ до Цвете стиже, Већ јој сабљу изнад главе диже! „Умри!“ викну, ал' то и све беше, Синџирлије срце му разнеше.
“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци.
ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ ЈУРИШ, СРБЕ! Коња, Србе, па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На Маџаре, на злотворе!
XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се
Плану Бајко, па десницом ману, Десну руку окиде Лиману. Али шта је то таком јунаку, Он докопа сабљу у леваку: „Грдна рана нека ти је проста, Ал' ми није, каурине, доста!
Нешто севну, а он се пробуди, Силни Турчин дору на њ'га нави, Србин пали, не мож' да састави, Онда трже сабљу оковану, Јер већ турска над главом му плану, Па се куцну с Талом два-три пута, Ал' је Тале присојкиња љута: Вешто
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пођем ја да ћерам Данину пензију, он је толико година био цестар, путар, а они ме дочекаше ко на сабљу: баба, ти си погинула, каква пензија. Па видиш ли, синко, да сам жива? А видиш ли ти, баба, шта у књизи пише?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Али да видиш даље. Тако ти ја, ручо, па седим и пушим. Док ће ти она мени — да ти покажем сабљу. Каку сабљу, питам ја, каже: ону у соби. Ајде да видим. А осећам колко је сати. Уведе ти она мене у собу...
Али да видиш даље. Тако ти ја, ручо, па седим и пушим. Док ће ти она мени — да ти покажем сабљу. Каку сабљу, питам ја, каже: ону у соби. Ајде да видим. А осећам колко је сати. Уведе ти она мене у собу...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика. Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од некуда.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
вихоре кружне: а ти бар усни северне стеге, мећаве, цичу, сметове, снеге, да круне прште на челу живу, корице мрзну о сабљу криву, ни крвав порфир да згрије крв! а камо л' крвник у плашту сиву, а камо л' паук, а камо л' црв!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере.
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра; онда он рече: — Е сад хајте по један редом да
па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расијече. У исти час ето ти чуда!
Како он то чује, истргне сабљу и осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући задуго, дође у једну планину и онде
А он се сиромах стаде правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу, да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла
Скочи једно момче: — Идем — вели — ја донијети! — и оде у подрум. Кад је уш'о у подрум, војник брж' боље потегну сабљу и посијече га, те га баци у једну ћошу. 'Ајдуци чекају, чекају — ал, нема 'ајдука ни од њега трага.
А побратим иза угла: — Ево нас, сви смо готови. Кад хајдуци то чују, онај побаци сабљу, а они други оставе своје делове на гомилама, па скоче и побегну без обзира.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— Гле, дође мајка. ВЕЛИМИР (начини поклон са стране): Драго ми је. (Скине сабљу.) На, бога ти, ово (да Љуби, после отиде к асталу, седне и почне чело и косу трти). Ах, боже мој, боже мој!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Небојша пази, опрезно гази, опасност вреба на самој стази!“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди трк.
Голорук момчић кроз таму јаше, носи прутић у руци, нит пушку има, нит сабљу паше. Могу га срести вуци, а биће, богме, још већа беда, ако ли дође меда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А наредник, наслоњен на сабљу, продужио је: — Сазнали сте да нам је Аустрија без повода објавила рат. Наше куће, наше породице и све оне тековине
Притегао сам сабљу, подухватио је прописно, затегао блузу и стао пред командиром у ставу „мирно“. — Господине капетане, дошао сам да вам
Дежурни потпоручник, водник, са ешарпом о појасу, наслонио се на сабљу и пропуштао редом возаре, који су водили коње на појило. Приђох потпоручнику да се јавим. — Добро...
Потпоручник се лагано приближавао, одбацујући десну ногу у страну, да се не заплете о сабљу. Зауставио се преда мном, примио равнодушно рапорт, јер је знао унапред шта ћу му рећи.
Знаш... због заразе она су обустављена. Уосталом, питаћу команданта... Посилни, дај ми сабљу и рукавице. Командантов стан је био у близини нашег. Пођох са командиром.
Прилазио је командант полако и одмерено... Војници су затезали блузе, а командир нестрпљиво стезао сабљу. После обављеног рапорта и свих поздрава, командант се обраћа командиру: — Продужите рад!
Када се приближио биваку, накривио шајкачу на десно уво, забацио сабљу испод мишке, уздигао лево раме, па важан и достојанствен ушао у бивак. — Господине наредниче, стање батерије ратно.
Само их треба потерати и запретити. Главно је да командир не сазна. Онда се наслони на сабљу, десном руком подбочи и строгим гласом повика: — Шта се вучете као мрцине. Брже, брже!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И по кући пословачи, Ој додо, ој додо ле! 49. Какав јунак гором језди: Носи сабљу у зубима, Носи кишу у очима — ој додо, ој додоле! СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 50.
дошао, Али ми не да туђинка, Туђинка, добра девојка; Ја добра коња оседлам, Туђинка ми га раседла; Ја бритку сабљу припашем Туђинка ми је отпаше: “Куда ћеш, драги, куда ћеш?
“Дај га, дај га, цар да се називље.“ “Нејако је војску да војује, Нејако је коња да ви јаше, Нејако је сабљу да ви паше.
245. Нани, нани, Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да носиш, Да пораснеш цару да царујеш, И на сабљу царство да добијеш. 246.
Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да носиш, Да пораснеш цару да царујеш, И на сабљу царство да добијеш. 246.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Уплашен сам и уморан. Бојим се да ме неки од тих, неиспаваних раздражених морнара просто не убије. Они ми одузимају сабљу (опет се носила), мапе, доглед, и револвер, иако ја тврдим да су те ствари моје, купљене. Веле, не види се.
Али не шетају више туда официри. Ретко ако који прође. Они, сад, сасвим, личе на поштаре; сабљу носе високо подвезану, она не звецка више. Тако пролазе дани.
Не знам зашто, мени пружа руку, љубазно. Зној ме пробија при помисли да сабљу и капу држим, по аустријском обичају, непрописно. Ваљда није видео, или је зажмурио.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кажи шта хоћеш да ти купим? — коња, онако оседланог са узенгијама, или ћеш сабљу... Што год ти хоћеш, све ћу ти купити, само ми буди добар...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Рече Хамза Мићуновић-Вуку: „Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе, боља ми је вјера него твоја! Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље
Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље дијелиле, те му трагу оста за господство“.
Ђе издајник бољи од витеза? Какву сабљу кажеш и Косово? Да л' на њему заједно не бјесмо, па ја рвâ и тада и сада? Ти издао пријед и послијед, обрљао образ
Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к позванију права, то је људска дужност најсветија! Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање.
Није шала што си учинила: помутила три мучна племена и крваву сабљу извадила! (баба се препада и дрхти) БАБА Казаћу вам, ал' на исповијест, па чините што хоћете са мном.
И што ћу ти дуљити причање? Колико је равнога Цетиња, не утече ока ни свједока, ни да каже како им је било, те под сабљу своју не метнусмо који ни се не кће покрстити; који ли се поклони Божићу, прекрсти се крстом христјанскијем, узесмо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ништа те од њега зачудило не би! Да појаше коња и тргне сабљу па предводи војску, јали крстом у руци а благом ријечи из уста да украћује ускипјеле страсти људске, јали, као шта га
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под треду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало
МАГЛИ 1 Бежи, магло, вихором И на перо и на рог: Ето попа за тобом, Вуче сабљу за собом, Где те стигне, да те шине, Где починеш, да погинеш!
(Јаје) 151 — Наш војвода воду пије, А над њим се барјак вије; Круну има, краљ није, Сабљу има, војник није; Оструге има, војник није? (Петао) 152 — Не има руку, а љешњаке бере?
Обучен је што смјешније, понајвише у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије. За клобук добије замашну перјаницу пиетлова перја.
Обучен је што смјешније, понајвише у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије. За клобук добије замашну перјаницу пиетлова перја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући за дуго, дође у једну планину, и онде
Кад шћер ово дочује, узме очину сабљу те сама себе лијеву руку осијече, а десну у огњу изгори. У јутру слуге приправљају свадбу, а један од њих докаже цару
видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса и једну сабљу па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава ту ми храна.
Када ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка каде га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо и шта на свијету лијепо, још се већма заљуби и оцу рече: „Тата!
” Он ње не слушајући узјаше на свога коња, припаше своју сабљу и поведе свога пса, те пут оне горе. Кад дође у гору, улази једну бабу ђе сједи на једном камену станцу, и држи у
и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити мислећи цар да му је зет а шћер му да јој је муж.
Кад је било к вечеру, пођу лијегати, и жена га као мужа зовне шњоме да леже, но он тек што леже, извади сабљу и стави је између себе и ње.
” Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи
Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи. Баба се препане и повиче да је не посијече. „Брата ми на двор!
” А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла
камо те се?” А побратим из угла: „Ево нас, сви смо готови.” Кад хајдуци то чују, онај побаци сабљу, а они други оставе своје делове на гомилама, па скоче и побегну без обзира.
прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ - Детета склоност кушаше свог; „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил' волиш ата мисирског? „Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али кад сам чуо да у својој ћелији чува у ковчегу као успомену своју официрску сабљу и капу, та још мање вјероватна прича дјеловала је тако да је оснажила ону прву.
Причало се — ви то сигурно знате — да сте некад били кавалеријски официр и да у свом ковчегу још чувате официрску сабљу и калпак. Дајте да послије толико година рашчистим себи ту тајну, реците ми: је ли то истина?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и, тако путујући задуго, дође у једну планину, и онде
неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал̓ ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши да их сва три прождере.
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра.
Кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере; онда ја повадим сабљу и главе јој све три одсијечем ако не вјерујете, ево шест увета од аждахе.
па стане кресати док мало ватру прижеже, па запали сва три пера, али док је запалио, Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расијече. У исти час ето ти чуда!
— Тата, видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса, и једну сабљу, па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава, ту ми храна.
Кад ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка када га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо ишта на свијету лијепо, још се већма заљуби и оцу рече: — Тата, ја хоћу вјенчати овога
Он, ње не слушајући, узјаше на свога коња, припаше своју сабљу и поведе свога пса, те пут оне горе. Кад дође у гору, упази једну бабу ђе сједи на једном камену станцу и држи у
и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити, мислећи цар да му је зет а шћер му да јој је муж.
Кад је било к вечеру, пођу лијегати, и жена га као мужа зовне с њоме да леже, но он тек што леже, извади сабљу и стави је између себе и ње.
Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не
Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи. Баба се препане и повиче да је не посијече. — Брата ми надвор!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
црногорску капу, одузеше ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај
— Лепо, дакле, ви сте, оче прото, српски дервиш, па хајдете да учинимо овако: ја ћу узети сабљу, а ви крст у руку, па кад она војска, што маршира за нама, стигне у Алексинац и пође у бој, ми да идемо пред њом и да
— Па како ће твоја молитва помоћи војсци, кад ни мојој левчи не може да помогне. Сабљу паши, мој попо, не боје се Черкези петрахиља.
Комаров приђе Черњајеву и поче га успокојавати. — Добро — продера се ђенерал. — Скините му сабљу, напишите команданту другог корпуса да ја ово створење (ђенерал показа руком на мајора Велимировића) дајем под суд,
Комаров ме повуче за руку, те стадосмо обојица пред мајора Велимировића. — Отпашите сабљу, рекох му ја — (по заповести Комарова) — вас стављају под војни суд, још данас ће вас оправити у Београд.
Он пружи сабљу с резигнацијом. Још и сад као да гледам његову пружену руку, са оном светлом сабљом са лавовом главом на балчаку.
Још и сад као да гледам његову пружену руку, са оном светлом сабљом са лавовом главом на балчаку. Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му
Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ је
Он, на његову несрећу, не пристаде. Ја оставим сабљу и коња код коморџије, а од њега узмем пушку и у две фишеклије по 72 метка, па се онда са Кириловим: и нашим пластунима
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости
— Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто се помоли кроз пенџер, да зграбљу.
Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у
— Сад ће кто кроз пенџер промолити главу, Или с мојих врата обити ми браву, — Мислим ја у себи и на сабљу гледим, А от страха и трепета као рита бледим. Онако стојећи, са сабљом у руци, Пустахије проклињем: — Изели их вуци!
Напосљедок видјех да никого нема, Сон мја зовет спати, и око ми дрема. Ја, оставив сабљу, у постељу легох, Видећи да немам бојати се чего... Тако, моја милаја и прекрасна кумо, Мене моје варало уплашено уво.
Јован Пачић ЈЕЗД КОЊИЧКИ Лепо сабљу тргнут бритку И у љуту рушит битку, Кад нас трубе зове глас; Знамен кад се напред вије, Бубањ поступ вес’о вије, На
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И ви праштајте, Ви, што сте некад На један позив давно умрлог, Пригрлив сабљу, санак презрели И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне појаве Студеним гвожђем, чврстом десницом Пред
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
на 'ној страни под Медењаком и привати' крува, — настави Симеун — узја' јопе' на дорина кô на горску вилу, па повади' сабљу из корица и подвикну грлом јуначкијем: „Ан банга баталијун гитара јорда Бања Лука, Кадина Вода, Бронзани Мајдан сема
— неће ми ни она, мислим у себи, бити на одмет — онда обуко' кабаницу, па добро натуко' шкрљачину, припаса' сабљу, а штуц и острагушу пребаци' преко себе, па се врго' ђоги на рамена.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Моја јасна душа вечне среће рада Узбуђена дршће и губи се када Засити се, кад кô херој сабљу паше После много борби и пресит победа, Јер никада краја том нереду реда!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ Детета склоност кушаше свог. „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Њихов противник је редовно био голема брката сподоба, крвожедна људина која закоље противника па после олиже сабљу, никако није био онакав какав је стварно био — преплашени себар кога је његов властелин покупио са њиве, тутнуо му у
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле једно момче, које је код свештеника служило, да му у свему опстојателније известије, начини му сабљу од дрвета, справи му клобук од шарене артије, научи га халбрехтс-халблинкс, које је сам у солдачији примио, једним
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Он те зове на рапорт... Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу. Пошто ти то не носиш, онда твоје службено одело и ону твоју поповску капицу, како је ти зовеш... митра...
При поласку, Ђаја ми показује сабљу погинулог командира овог ескадрона. Извлачим је из каније и на њој читам угравиране речи: „За цара и отечество“.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Са улице још већа граја, свирка, песма и пуцњи пушака.) Ето, чуј! Већ почели и из пушака. МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку! Коња, Дорчу ми изведи! Дорчо, сине мртви, ноћас ћемо ја и ти... аах! (Бат коњски.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
КОСОВКА ДЕВОЈКА 290 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА 296 25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО 300 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ 303 27 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АЛИЛ-АГА 310 28 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА 317 29 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН 332 30
Својим необичним руковањем оружјем он подсећа на Јована Курсулу, који није носио сабљу „о бедрима, као што се носи, него затурену на раме, како му је лакше потегнути је“.
И у песми он је велики јунак, који чак има крилатог коња и сабљу са очима, али се не налази на челу једне велике и одане хајдучке дружине, него на челу своје браће, својих
по Косову вија, још разгони Турке на буљуке“ увек видео живог Бошка, његову пламену заставу и његову неуморну руку и сабљу.
и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину, у којој и сад обојица живе: он, забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало
У неким песмама — као што су Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино — сачувана је историјска
Ту сабљу и топузину дао је народни певач у руке Марку Кра љевићу. Остављена на милост и немилост Турцима, вешана на ченгеле, на
И ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију и самур-калпак. Коњ ластавица је полетео, а наши јунаци су се разбегли куд који.
На то је он одговорио да су прошли јуче рано, и приметио да она јаше коња и држи сабљу не као јунак него као жена, и — дабоме — понудио се да покаже како то треба радити.
Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио уступајући тиранину сабљу, коња и љубу. То троје он схвата као саставни део своје слободе, као пуноћу свога достојанства.
двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева града.
Када буде уочи неђеље, ја ћу спалит крила Јабучилу, бритку ћу му сабљу затопити, затопити оном сланом крвљу, да се не да извадит из кора. Тако ћеш ти погубит Момчила“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Могу се од Христова хода и војаци поучавати штогод, војводе и официри и сви војиштани који год сабљу пашу и војују, јерно и сам Христос пише се да јест велики бојни јунак и копјаник...
Што је за кога прилично, то му и даје: коме сабљу, коме мотику и срп; коме бич, коме хич ништа. Коме благо, коме је блато! Ка свиње из бистре воде пак у смрдљиво блато.
Подобро ме обдаруј да ти се у помоћ нађем. Свуд он пролази и кроз оштру сабљу. И јачи би му залогај од њега. Преобукосте се у вучје длаке и срдца.