Африка
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на
Чопори звериња свуда, од прве хладовине поподневне до прве топлоте јутарње. Савана има своје шумарке и своје шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне
су џиновски црвени мравињаци, тврђаве милиона термита, живи градови са торњевима и кулама, видни још издалека. Савана, дивна савана, која је час прелаз у гору, час у праву степу, има своју мистичност непрегледних простора.
Савана, дивна савана, која је час прелаз у гору, час у праву степу, има своју мистичност непрегледних простора. Она је цела Африка изузев
Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана. Онај огромни простор, од западне до источне афричке обале, који се зове Судан, могао би се звати саваном.
„Хтело ми се да слободније дишем!“ Са свих страна савана, живописна, местимично шумовита, с високом травом коју црнци почињу палити по нарочитоме плану, како би зверове
Идемо кроз необично живописну савану, пуну високих црвених мравињака, птица, брујања инсеката. Савана изгледа око нас као засађена. Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито.
Ујутру кување, умивање, полазак. Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови
сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и лепи као оне, пробијају се ратници. Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске.
Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже. Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице.
Други племенски фетиш је она риба „силкес“, тонгуавана, која се свуда у овим крајевима, где је већи део године савана покривена кишом и водом, налази жива и под сасвим сасушеним тлом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на
Чопори звериња свуда, од прве хладовине поподневне до прве топлоте јутарње. Савана има своје шумарке и своје шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне
су џиновски црвени мравињаци, тврђаве милиона термита, живи градови са торњевима и кулама, видни још издалека. Савана, дивна савана, која је час прелаз у гору, час у праву степу, има своју мистичност непрегледних простора.
Савана, дивна савана, која је час прелаз у гору, час у праву степу, има своју мистичност непрегледних простора. Она је цела Африка изузев
Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана. Онај огромни простор, од западне до источне афричке обале, који се зове Судан, могао би се звати саваном.
„Хтело ми се да слободније дишем!“ Са свих страна савана, живописна, местимично шумовита, с високом травом коју црнци почињу палити по нарочитоме плану, како би зверове
Идемо кроз необично живописну савану, пуну високих црвених мравињака, птица, брујања инсеката. Савана изгледа око нас као засађена. Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито.
Ујутру кување, умивање, полазак. Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови
сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и лепи као оне, пробијају се ратници. Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске.
Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже. Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице.
Други племенски фетиш је она риба „силкес“, тонгуавана, која се свуда у овим крајевима, где је већи део године савана покривена кишом и водом, налази жива и под сасвим сасушеним тлом.